`Srbija daleko od bankrota`
Iako se Srbija od početka godine do kraja jula svaki dan u proseku zaduživala gotovo 3,5 miliona evra, opasnosti od bankrota nema, tvrde ekonomisti, napominjući da se to pitanje nameće da bi se lakše prihvatile teške mere štednje.
Prema podacima Uprave za javni dug, početkom avgusta javni dug je iznosio 20,89 milijardi evra, odnosno oko 63 odsto BDP, dok je obračun Fiskalnog saveta drugačiji i kaže da je javni dug već na kraju juna dostigao 21,2 milijarde, odnosno 66 odsto BDP.
Zakonske granice, evropske i domaće, svakako su odavno probijene, ali ekonomisti kažu da je tempo zaduživanja i dalje “podnošljiv”, te nema govora da bi Srbija mogla bankrotirati.
Srbija nije kandidat za bankrot, rekao je Tanjugu ekonomista Ivan Nikolić začuđen kako je to pitanje uopšte nametnuto javnosti. Mereno udelom duga u BDP nismo ništa gori od susednih zemalja, precizira on.
Objašnjava da je spoljni dug mnogo bitniji pokazatelj od javnog, kada je reč o bankrotu, jer se zaduženost meri u stranoj valuti. Čak i tu je, kaže, Srbija na granici visoke zaduženosti, odnosno zadužena je umereno sa udelom spoljnog duga u BDP od oko 80 odsto.
Pitanje bankrota nametnuto je kako bi se lakše prihvatile teške mere štednje koje slede. Čak i najnovije procene svetskih agencija, kao potencijalne kandidate za bankrot navode BiH i kao blaže potencijalnu Hrvatsku. Srbije tu nema, kazao je Nikolić.
Svi u regionu su, prema njegovim rečima, manje-više na istim mukama, a posebno zemlje bivše SFRJ. Slovenija, Hrvatska, pa čak i Crna Gora su, kaže Nikolić, daleko zaduženije od Srbije.
Srbija ima konzervativniji obračun duga, rekao je sagovornik Tanjuga, uz opasku da će, kad te zemlje pređu na naš sistem obračuna već u septembru, njihovi podaci biti još lošiji.
Javni dug, objašnjava, raste zbog visokog deficita, koji će, prema svim procenama ove godine iznositi oko 8,3 odsto BDP i biće najveći u Evropi.
Njegov kolega Goran Nikolić takođe smatra da je bankrot trenutno daleko zato što će, kako kaže, ministar finansija Dušan Vujović, merama štednje smanjiti deficit dugoročno za oko dva procentna poena.
Prema njegovim rečima, retko koja zemlja je sprovodila tako drastične mere i zato, kaže on, bankrot nije opcija, dok Ivan Nikolić, s druge strane, ukazuje da ti rezovi nisu delotvorni i rešenje vidi samo u jednom – dizanju privrede na noge.
Bez privrednog rasta, sve mere, pogotovu najbolnije poput kresanja plata penzija ili "ne daj bože" povećanja poreza, neće dati nikakav efekat u smislu smanjivanja deficita, pa ni u smislu zaustavljanja rasta javnog duga, zaključioje Ivan Nikolić.
