Plan za `napad` na rusko tržište
Prema prvim procenama, Srbija bi do kraja godine mogla da zaradi još 180 miliona dolara na izvoz hrane u Rusiju, to bi bio godišnji skok od oko 70 odsto, ali prethodno se moraju znati stroga ruska pravila.
Proizvođači i izvoznici moraju da iskoriste šansu nastalu uvođenjem ruskih sankcija Zapadu, ali moraju i da znaju da na tržištu u tom zemlji vladaju stroga pravila.
Ministar trgovine Rasim Ljajić poručuje da će svako ko pokuša prevaru biti strogo kažnjen. Trenutno srpske uljare rade sa 50 odsto kapaciteta, konditorska industrija sa 40, industrija mesa sa 30, a šećerane sa samo 25 odsto kapaciteta.
Potpuno je jasno je da Putinove sankcije Zapadu o zabrani uvoza hrane iz tih zemalja mogu znatno da podignu te procente.
Ono što se na ruskom tržištu hrane tražilo da stigne iz Srbije do 7. avgusta, tražiće se i posle tog datuma. Dakle, srpski izvozni meni ne treba i ne može da se menja, ali bi mogao da postane obilniji.
U tom slučaju, jedine prepreke mogle bi da budu ograničene količine i kvalitet. Broj jedan među srpskim proizvodima koje Rusija očekuje u većim količinama je jabuka. Do sada smo izvozili oko 70 hiljada tona, a recimo poljskih jabuka koje su pokrivale čak 54 odsto tržišta tog proizvoda u Rusiji više nema.
Tu su i ostalo voće i povrće, čak i smrznuto, zatim suva šljiva, slatkiši svih vrsta, alkohol, sirevi, mleko, goveđe i svinjsko meso, kukuruz. Potvrda o tome koliko srpskom voćaru može da znači samo odsustvo Poljske u Rusiji može se naći na svakom hektaru.
Ministar trgovine upozorava na činjenicu da na ruskom tržištu sada važi pravilo četiri K, tj. traže se kvalitet, kvantitet, kontinuitet i konkurentnost. Vlada neće dozvoliti da neki nemarni ili namerni pojedinac bilo šta od toga ugrozi poručuje Ljajić.
U ponedeljak smo zakazali sastanak sa glavnim izvoznicima i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i carine jer želimo da sprečimo onu situaciju s mesom, da onemogućimo reeksport. Tako nešto nećemo dopustiti i svako ko pokuša biće najstrože kažnjen, kaže Ljajić.
Na to upozoravaju i u Privrednoj komori Srbije, ističući da moramo organizovati sve moguće sisteme podrške za izvoz kako bi kompanijama koje mogu da izvezu u Rusiju pomogli da prođu silne procedure na ruskom tržištu.
Nama se javljaju ruski distributivni lanci i traže da im se obezbede kompanije u Srbiji moramo da budemo ozbiljni i ne smemo da varamo, kaže Željko Sertić predsednik PKS.
Stručnjaci upozoravaju da trenutnu poziciju Srbija mora da iskoristi, ali ne na način na koji bi postojeći ugovori i tržišta na koja izvozi bili ugroženi, jer Rusija je tek četvrta zemlja u koje šaljemo prehrambene proizvode.
Rusija je na uvoz hrane u prošloj godini potrošila neverovatne 42 milijarde dolara, a srpski deo kolača bio je zanemarljiv – 185 miliona dolara. Do juna je Srbija na izvozu u tu zemlju već zaradila 117 miliona, a procena je da bi do kraja 2014. ta cifra mogla da bude veća od 300 miliona dolara.
