Južni tok ipak menja rutu
Umesto da se poslednja cev položi u Italiji, gasovod Južni tok koji će u punom svom kapacitetu transportovati oko 65 milijardi kubika gasa godišnje završiće u Baumgartenu u Austriji, gde se nalazi najveće evropsko skladište gasa.
Prvobitna ideja, kada se još razgovaralo o tome da li je ovaj gasovod potreban Evropi i ovom delu Balkanu, upravo je predvidjao da se poslednja cev položi u Baumgartenu.
Pretpostavlja se da je glavni razlog za izmenu plana, koji u suštini ništa bitno ne menja, to što je Austrija pre više od mesec i po dana potpisala s zvaničnom Moskvom sporazum o gradnji gasovoda Južni tok, čime je Evropi još jednom potvrdjeno koliko je ovaj projekat važan.
Da se uprkos blokadi gradnje u Bugarskoj od projekta ne odustaje potvrdio je pre dva dana i Stanislav Anijijev, direktor Centrogasa, kompanije koja će graditi gasovod kriz Srbiju, inače ćerka firme Gazproma, koji je najavio da će se do kraja godine u Srbiji biti izgradjeno prvih 30 kilometara gosovoda.
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa potvrdjuje da će se trasa gasovoda promeniti u jednom delu kroz Vojvodinu I da će cev izaći umesto u Italji u Austriji, ali i da ceo posao teče po planu.
Sve i da je tako, Srbija bez Bugarske ne može ništa. Bugarska je glavno čvorište gasa i bez ove zemlje nema ni gasovoda. Amerika i Brisel koji preko Bugarske vode prljavu politiku s Moskvom, to vrlo dobro znaju zato uporno i insistiraju na uvodjenju trećeg energetskog paketa za Južni tok, iako je ceo projekat započet mnogo pre nego li je treći energetski paket počeo da važi.
EU ne zanimaju mnogo ni činjenice (da se treći energetski paket, odnosno činjenica da vlasnik gasovoda ne može da bude i vlasnik gasa, nego da pravo na korišćenje gasovoda i svoj gas imaju I drugi gasni igrači), da su i Severni tok i TAP izuzeti iz trećeg energetskog paketa.
Brisel i Vašnigton koji su Ukrajinu politički uzeli pod svoje, sada moraju da nadju rešenje kako da finansijski ne oštete Ukraijinu preko koje se, kada bude završen Južni tok, više neće transportovati gas za Evropu, od čega je Ukrajina i te kako dobro zaradjivala.
I ne samo to, Ukrajina je imala povlastice u načinu plaćanja gasa, a kad god joj se ne bi svidelo što je zvanična Moskva pdoseća da mora da plati potrošen gas, Ukrajina je ojačana Zapadom zavrtala ventil i ostavljala Evropu bez gasa.
Ovaku ekonomsku moć Ukajina gubi s gradnjom Južnog toka, jer je ovaj gasovod sasvim zaobilazi.
Da nije tako oči EU i SAD ne bi bile toliko uprte u Južni tok. A koliko su bili realni u svojim predvidjanjima da od Južnog toka nema ništa, jer nema dovoljno zaliha gasa i tvrdnje da je Nabuko (američki projekat I konkurent Južnom toku) jedino pravo rešenje, potvrdili su time što im je ovaj projekat pre propao, nego što je o njemu počelo da se pregovara
Foto: Beta
