Kako privući strane kompanije i još iznervirati Amerikance na primeru Irske

Irska se nedavno našla na udaru kritika iz Vašingtona jer niskim poreskim stopama privlači američke kompanije.

Iako Dablin kaže da će razmotriti problem, stručnjaci kažu da verovatno neće preduzeti ništa jer bi to Irsku previše koštalo. Upozoravajući da sve više američkih kompanija premešta svoja sedišta u druge zemlje kako bi plaćale manje poreze, predsednik SAD-a Barack Obama nedavno je posebno istakao Irsku.

Porez na dobit u Irskoj iznosi 12,5 odsto, pa je jasno zašto sve više kompanija, pa i iz SAD-a, gde taj porez iznosi 35 odsto, premešta svoja sedišta u tu malu ostrvsku zemlju. U zadnje vreme to najčešće čine tzv. 'inverzijom', preuzimanjem neke firme iz Irske, koja potom postaje sedište te kompanije.

Da podsetimo, u Srbiji je porez na dobit za pravna lica 15 odsto, a u Crnoj Gori je, na primer, samo 10 odsto. Treba uzeti u obzir i činjenicu da stotine preduzeća u Srbiji još nije privatizovano ili je u procesu restruktuiranja. Iz Agencije za privatizaciju kažu da će biti uspeh i ako se nađu kupci makar za polovinu njih, tako da način na koji Irska pristupa problemu povećanja stranih investicija deluje.

Procenjuje se da je nešto više od 1.000 stranih kompanija koje su u Irskoj otvorile svoja sedišta stvorilo oko 160.000 radnih mesta. Stoga ne čudi što irska vlada godinama žučno brani taj model.

Irsko ministarstvo finansija brzo je odgovorilo da će nešto preduzeti, ali tamošnji pravnici i poreski savetnici koji rade za velike multinacionalne kompanije, kao što su Intel, Pfizer ili Google, kažu da se malo toga može učiniti, a da se ne rizikuje urušavanje modela koji je osmišljen upravo zato da bi u Irsku privukao strane kompanije.

Stručnjaci podsećaju da je lani to ministarstvo zaista nešto preduzelo kada se našlo na meti kritika zbog jednog drugog poreskog aranžmana koji je koristio Apple kako bi 'sakrio' 40 milijardi dolara od oporezivanja. Ministarstvo je tada zatvorilo rupu u zakonu koja je to omogućila, ali otvorilo je još veću rupu zbog koje je malo verovatno da će taj američki tehnološki div platiti išta više poreza.

Uz to, stručnjaci postavljaju pitanje zašto je Obama prozvao samo Irsku, kada je zbog iste prakse mogao prozvati i Švajcarsku, Holandiju, Veliku Britaniju, pa i neke druge zemlje.

Kažu i to da Irska nije privlačna investitorima samo zbog toga, nego i zbog drugih prednosti poreskih pravila, kakve koristi i SAD. Na primer, prema irskim zakonima, deoničari nemaju prava, kao ni u SAD-u, mešati se u primanja izvršnog menadžmenta kompanije, a pravila takođe omogućuju kompanija, kao i u SAD-u, prebacivanje dobiti unutar kompanije kako bi izbegle plaćanje poreza.

Stručnjaci poručuju Vašingtonu i to da sam poradi na reformi poreskog sistema jer, premda američki političari smatraju 'inverziju' nerodoljubivim činom, takav način povećanja dobiti i vrednosti za deoničare ni na koji način nije protivzakonit.