Nafta `zarobljena` u ruskim sankcijama
Štetu od zapadnih sankcija Rusiji trpe i najveće svetske energetske kompanije, Exxon, Shell, BP i Total, a ako sankcije potraju, to bi moglo da ozbiljno poremeti velike projekte i svetsko tržište nafte.
Ako sankcije potraju i bude zabranjeno finansiranje projekata i kupovina opreme, smanjiće se proizvodnja nafte u Rusiji, ali će to uticati na skok cene nafte, kaže vodeći ekspert Saveza naftne i gasne industrije Rusije Rustam Tankajev.
Od ukupne svetske proizvodnje nafte na Rusiju otpada 12,9 odsto. U 2013. Rusija je zauzela drugo mesto u svetu po eksploataciji nafte, posle Saudijske Arabije i ispred SAD koje su treće sa 10,8 odsto svetske proizvodnje.
Najveću štetu, zajedno sa ruskim, „bratski“ bi mogle da imaju najveće svetske kompanije „ExxonMobil, Shell, BP i francuski Total.
Zapadne kompanije poput Totala i BP koje su već uložile novac u projekte u Rusiji zajedno sa domaćinima Lukoilom i Rosneftom, nisu zainteresovane za zapadne sankcije, jer će od njih imati štetu.
Rukovodioci francuske naftne kompanije Total, koja je po eksploataciji „crnog zlata“ četvrta na svetu, objašnjavaju da sankcije protiv Rusije mogu da ugroze projekat Yamal. U Totalu kažu da im je potrebna kooperacija, a ne konfrontacija.
Niko ne skriva da su potrebne američke tehnologije. U agenciji Fitch Ratings smatraju da sankcije mogu da ozbiljno poremete planove Rosnefta, zatim Gazpromnefta, a manje Lukoila, pa tek Novateka i Tatnefta.
Što se tiče zabrane prodaje naftaške tehnologije, šteta neće biti tako velika jer se sada dosta toga proizvodi u Rusiji ili u zemljama koje nisu u EU, kažu u Rosneftu.
Doduše, njihov prvi čovek Igor Sechin objašnjava da bi sankcije mogle da prolongiraju neke projekte. Radi se o perspektivnim nalazištima nafte i gasa, pogotovo u ruskom delu Arktika.
Analitičari Fitcha smatraju da će, ako sankcije potraju, ruske kompanije same morati da razrađuju tehnologije ili da traže nove partnere.
Osim na Arktiku, ruski naftaši mogu imati probleme i u zapadnom Sibiru, jer su im potrebne zapadne tehnologije da bi se iz naftnih polja koja su već iskorišćena sa 75 odsto zaliha i dalje crpilo „crno zlato“.
Kad se zna da je dugoročna strategija ruskih naftnih kompanija osvajanje novih nalazišta u zoni Arktika, zajedno sa zapadnim partnerima, onda je jasno da posledice sankcija mogu imati osetan negativni efekat.
Glavni zadatak Gazproma do 2025. je osvajanje Arktika. U planovima je zapisano da će priobalni pojas Arktika do 2050. obezbeđivati 20 do 30 odsto celokupne nafte koju eksploatišu ruske kompanije.
Za arktičke uslove, pogotovo tamo gde naftu i gas treba vaditi ispod debele kore leda, Rusija, ali ni Zapad, nema gotove tehnologije već treba tek da ih napravi. Zato je saradnja sa vodećim američkim kompanijama ruskim naftašima veoma važna.
