Usvojeni zakoni o privatizaciji, stečaju i medijima
Skupština Srbije usvojila zakone o privatizaciji i stečaju, kao i zakone o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.
Poslanici su usvojili set medijskih zakona, nakon što su prethodno usvojili zakone o privatizaciji i stečaju. Usvojene su i izmene Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Kada je reč o privrednim zakonima, Predlog zakona o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju trebalo bi da otkoče privatizaciju 584 preostale društvene i državne firme. Rok za transformaciju tih preduzeća u privatnu imovinu je 31. decembar 2015. godine, a te 584 firme prave državi direktne troškove od 800 miliona dolara na godišnjem nivou.
Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona, što znači da će u slučaju kolizije sa drugim zakonima imati prednost. Zakon predviđa više modela za to, nudi više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova.
Predviđena četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine, i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.
Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere, finansijska konsolidacija, otpis duga, i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija.
Cilj izmena Zakona o stečaju je povećanje transparentnosti i sprečavanje zloupotreba kod automatskog stečaja, povećanje prava poverilaca koji su do sada imali sekundarnu ulogu u tom procesu.
Usvajanjem seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje se pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.
Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, definiše izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju – 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost. Predviđen je i prelazak sa plaćanja pretplate za RTS i RTV na taksu koja ne bi trebalo da bude veća od 500 dinara.
Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinasiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravnih lica odnosno preduzetnika.
Projektno sufinasiranje otvoreno je i za nezavisne produkcije, udruženja građana kao i drugi subjekti koji nisu osnivači medija.
U budžetima Republike, pokrajine i lokalne samouprave obezbeđuje se deo sredstava za oblast javnog informisanja i ta sredstva se raspoređuju raspisivanjem javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu primene principa nediskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije.
Sredstva namenjena za pojedinačna davanja ograničena su na pet odsto od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem javnih konkursa.
Zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga zbog prelaska na digitalno emitovanje programa.
