Ekonomisti: Srbiji neophodan aranžman sa MMF
Manje plate i penzije, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, bolja naplata poreza i reforma penzionog sistema, uslovi su koje bi Međunarodni monetarni fond (MMF) postavio Srbiji da bi joj odobrio trogodišnji aranžman, tvrde ekonomisti, mada još nije poznato o kakvom aranžmanu bi se pregovaralo.
Nadležni složno poručuju da je trogodišnji aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom neophodan, najavljuju moguće pregovore u septembru, ali ne izlaze sa stavom o kakvom je tipu aranžmana reč.
Vršilac dužnosti ministra finansija, Dušan Vujović, poručio je da Srbija računa na aranžman a to je potvrdila i potpredsednica vlade, Kori Udovički. Guverner Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković, bila je nešto preciznija i izašla sa stavom da je Srbiji dovoljan aranžman iz predostrožnosti, jer su devizne rezerve dovoljno visoke.
Sagovornici Tanjuga, međutim, ne isključuju mogućnost da se nadležni ipak odluče za stend-baj aranžman na tri godine, koji bi pokrio i 2016. i 2017. godinu, kada će najviše stizati na naplatu spoljne obaveze Srbije.
Ekonomisti upozoravaju da vrednost aranžmana ne bi smela da pređe dve milijarde dolara, jer bi u tom slučaju cena za nas bila previsoka, odnosno morali bismo da plaćamo penale.
Profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić, ocenio je za Tanjug da bi Srbija ipak trebalo da sklopi čvršći, obavezujući stend-baj aranžman.
"Fiskalna situacija je teška a deficit iznosi oko 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) što će ove godine biti najviši deficit u Evropi. Zato pred Srbijom stoje teške mere u narednim godinama. Podrška MMF-a je u tom smislu važna, kako bi oni koji nam pozajmljuju novac mogli da budu sigurni da ćemo zaista sprovesti neophodne reforme", rekao je Arsić.
Povodom mogućih uslova koje MMF može da postavi Srbiji kako bi aranžman bio sklopljen, Arsić kaže da će ta institucija sigurno tražiti da ih vlada obaveštava o
planovima u pogledu rebalansa budžeta za ovu godinu i fiskalne politike za sledeću, a možda i naredne dve godine.
"Moguće je da će tražiti i da se ispune takozvani prethodni uslovi. Na primer, da se prvo usvoji adekvatan rebalans i da se vlada ugovorom obaveže da će smanjiti deficit navodeći i konkretne mere koje planira da sprovede", naveo je on.
Prema njegovom mišljenju, mere će sigurno podrazumevati krupne uštede na najvećim pozicijama rashoda – platama i penzijama, ali i planove za rešavanje problema u javnim i drugim preduzećima.
"Verujem da će MMF takođe tražiti da se poboljša naplata poreza. Verovatno je i da će instirati na konkretnim planovima, jer načelna opredeljenja od ranije nisu dala očekivane rezultate", smatra Arsić.
Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, podržava trenutnu nameru države da sa MMF-om sklopi aranžman iz predostrožnosi, ali ne isključuje sasvim ni mogućnost da se ipak "ide na stand-baj aranžman".
"Biće ključno da vidimo koje ćemo uslove preuzeti, jer će to biti precizni uslovi. Po pravilu se oni odnose na targetiranje budžetskog deficita i tražiće se određene reforme na kojima MMF u tom cilju uvek insistira, poput reforme javnog sektora, smanjivanje broja zaposlenih, reforma penzijskog sistema", rekao je Grubišić Tanjugu.
Kako je objasnio, u klasičnom stend-baj aranžmanu uslovi su stroži, jer se novac povlači u tranšama. Tada, kaže on, posete MMF-a, takozvana revizija aranžmana, dolaze obično na svakih šest meseci da isprate da li se ispunjavaju ciljevi preuzeti prilikom ulaska u aranžman.
"Nama je u godinama koje dolaze najveći pritisak održavanje spoljne likvidnosti, a posebno su kritične 2016. i 2017. kada najviše pristižu kreditne obaveze koje imamo prema inostranstvu. Moguće je da će ipak biti nužno da se uvećaju devizne rezerve, jer tome i služi stend-baj aranžman. Trogodišnji aranžman tačno pokriva period kad je najveći pritisak spoljne likvidnosti", navodi Grubišić.
On je dodao da, pored toga što i dalje nije izvesno o kakvom je tipu aranžmana reč, ostalo je i pitanje vrednosti.
"Kolika će biti vrednost aranžmana zavisiće od naše kvote u MMF-u. Iznos ne bi trebalo da pređe 300 odsto naše kvote, jer onda možemo da računamo na nižu kamatu. Ako iznos bude veći, plaćaćemo penale", upozorava Grubišić.
Inače, kvota Srbije u MMF-u od kako je nasledila članstvo nekadašnje države Srbije i Crne Gore iznosi 467,70 miliona specijalnih prava vucenja, što je oko 700 miliona dolara.
Milojko Arsić podseća da bi potpisivanje sporazuma omogućilo da Srbija ima pristup međunarodnom finansijskom tržištu i da se zadužuje pod povoljnijim uslovima. "Bez aranžmana, kad zemlja ima ovako veliki deficit i ovako visok nivo duga, može da se dođe u situaciju da investitori ne žele da pozajmljuju, a to vodi u krizu javnog duga", poručuje Arsić.
