Bankarski sektor Srbije i dalje veoma stabilan

Niska i očekivana inflacija u kombinaciji sa očekivanim blagim povećanjem BDP-a i zarada zaposlenih su osnovni preduslov za značajnije smanjenje kamatnih stopa u Srbiji. Sve ostalo bi bile administrativne mere kratkog daha sa veoma velikim negativnim povratnim dejstvom, ističe za BIZLife Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora i rukovodilac Retail markets divizije Crédit Agricole banke

Kao vodeća bankarska grupacija u Francuskoj i jedna od najvećih banaka u Evropi Crédit Agricole banka je ušla u Srbiju dokapitalizujući Meridijan banku. Po vašoj oceni u kojoj meri su se uslovi za investiranje u Srbiji promenili u odnosu na taj period?

Crédit Agricole je na tržište Srbije ušla sada već davne 2006. Retko je koji period u istoriji bio više turbulentan nego prethodnih deset godina. Od perioda preteranog optimizma nakon demokratskih promena u zemlji, privatizacionog zamaha, povratka poverenja u banke, ogormnog porasta stranih investicija i deviznih rezervi, snažnog rasta BDP-a, pa sve do ekonomske krize krajem 2008, koja je prerasla u  permanentno stanje krize. Dakle, osnovna razlika je put od opšte konjukture i optimizma do krize i depresije, koja se manifestuje u enormnoj stopi nezaposlenosti, fiskalnom deficitu, veoma niskim prosečnim zaradama i penzijama, malom rastu BDP-a…

Do pre dve godine bankarski sektor u Srbiji je ocenjivan kao najstabilniji. Danas imamo situaciju da pojedine banke posluju sa gubitkom. Koji su razlozi doveli do ovakve situacije u bankarskom sektoru?

Može se konstatovati da je bankarski sektor u zemlji i dalje veoma stabilan. Ne postoji sistemski rizik da bi bilo kakva kriza jedne ili nekoliko banaka fatalno uticala na finansijsku stabilnost u zemlji. Čitav niz mera, koji je na raspolaganju centralnoj banci, kao i dobra reputacija i pripadnost velikim bankarskim grupama, mnogih lokalno prisutnih banaka, samo su potvrda izrečene tvrdnje. Najveći problem sa kojima se bankarski sektor susreće je porast rizičnosti plasmana usled pogoršanja uslova poslovanja. Privreda i građani pokazuju sve veći zamor i sposobnost uredne otplate, zbog čega se i aktivnost bankarskog sektora u pogledu kreditiranja značajano smanjila ili usporila. Svi pokazatelji govore da je nivo loših plasmana u Srbiji u granicama normalnog za krizne uslove i ne predstavlja sistemski rizik za zemlju. Naravno, predstavlja problem za banke koje nisu vodile odgovornu i striktnu politiku upravljanja rizicima, te u svom portfoliju imaju značajan nivo loših kredita, što nije slučaj sa Crédit Agricole.

Rekli ste da Crédit Agricole nema problema sa nenaplativim kreditima. Prema vašoj oceni šta je dovelo do povećanog broja ovih kredita?

Svetska kriza, strukturni problemi prisutni u ekonomiji Srbije već više decenija, razorena ekonomija u uslovima izolacije i bombardovanja, gubitak tržišta, samo su neki od razloga za smanjenje privredne aktivnosti koja je uslovila smanjenje zaposlenosti i problema u otplati kredita, kako preduzeća tako i domaćinstava. Treba, takođe, imati na umu da je Srbija zemlja koja je zbog izolacije kasnije od ostalih istočnoevropskih zemalja ušla u tranziciju u kojoj se veliki viškovi zaposlenih apsorbuju u sektoru malih i srednjih preduzeća, koji u Srbiji nije stigao da se razvije. Ova preduzeća su plod nastojanja realizacije mnogih preduzetničkih inicijativa od kojih je normalno da polovina ne uspe da se ostvari na tržištu. U kriznim uslovima ovaj sektor postaje još mnogo rizičniji.

Crédit Agricole banka i u 2014. učestvuje u programu subvencionisanih kredita Vlade Srbije za likvidnost i trajna obrtna sredstva namenjenih privredi. Da li u ovom momentu ima dobrih projekata i privrednika koji ispunjavaju vaše uslove za kreditiranje?

Veoma smo aktivni u odobravnju subvencionisanih kredita privredi. Ovaj program je prevashodno namenjen najmanjim kompanijama koje su upravo u fokusu Crédit Agicole, kao i subjekti iz oblasti poljoprivrede. Gazdinstva, preduzeća, zadruge … Ideja u ovom segmentu nikada ne nedostaje, a nažalost ovo su krediti kratkoročnog karaktera, do 18 meseci, tako da im je namena uglavnom za obrtna sredstva. Za razvoj novih ideja neophodni su krediti sa dužim rokovima, grace periodom, nižim kamatnim stopama… Ima i ovakvih zahteva, ali ne dovoljno da bi generisali neophodan rast BDP-a potreban za promene opštih trendova u zemlji.

Crédit Agricole banka je odlučila u maju da svojim klijentima sa poplavom ugroženih područja stavi moratorijum na kredite i to u periodu od tri do šest meseci. U kojoj meri je banka posvećena svojim klijentima i vodi računa upavo o njihovim potrebama?

Dugoročna orijentacija Crédit Agricole i ono po čemu želimo da se razlikujemo od drugih banaka na tržištu je upravo izgradnja dugoročnih odnosa sa klijentima, utemeljeno na iskustvu, praksi i vrednostima Crédit Agricole Grupe. Sam način rada, informaciona tehnologija i alati koje primenjujemo, ljubaznost i stručnost zaposlenih i veoma mali broj reklamacija koje dobijamo je upravo pokazatelj realizacije ovakvih stremljenja. Moratorijum je nešto najmanje što smo mogli da učinimo za klijente u teškoj situaciji. Nakon moratorijuma onima koji su najugroženiji ponudićemo restrukturiranje njihovih obaveza tako da one ne ugroze obnovu njihovih domaćinstava, povoljnije kredite za kupovinu automobila, jer ih je veliki broj stradao u poplavama i slično.

Ocena je da su kamatne stope za različite bankarske usluge u Srbiji i dalje daleko iznad evropskog nivoa. Da li i kada možemo govoriti o povoljnijim bankarskim uslugama?

Pitanje visine kamatnih stopa je uvek pitanje njihove strukture. Dokle dok god je moguće sredstva u domaćoj valuti plasirati centralnoj banci ili državi sa osam do devet odsto ne možete očekivati da će kamatne stope na kredite biti niže. Troškovi obavezne rezerve na štednju i depozite u stranoj valuti u visini od skoro 30 odsto su takođe, među najvišima u Evropi. Troškovi osiguranja depozita u visini od 0,6 odsto godišnje na ukupan iznos, a da  su  pokriveni  samo depoziti do 50.000 evra, takođe, predstavljaju kuriozitet u evropskom bankarstvu i povećavaju cene. Na dugi rok, niska i očekivana inflacija u kombinaciji sa očekivanim blagim povećanjem BDP-a i zarada zaposlenih su osnovni preduslov za značajnije smanjenje kamatnih stopa u Srbiji. Sve ostalo bi bile administrativne mere kratkog daha sa veoma velikim negativnim povratnim dejstvom.