Siva poljoprivreda `samelje` 450 miliona dolara?
Državna kasa svake godine ostane siromašnija za oko 450 miliona dolara zbog “divljih” klanica, šverca duvana, žita, mleka, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda.
Prema podacima USAID i Fondacije za razvoj ekonomske nauke, siva ekonomija u Srbiji dostiže oko 30 odsto BDP proizvoda, što je za oko 15 odsto više nego u Evropskoj uniji.
Trenutno budžet “zaobilazi” i jedan mali deo požnjevene pšenice. Bar tako tvrdi zamenik direktora Žitovojvodine Zdravko Šajatović. Kako kaže, događa se da trgovci dolaze sa Kosova i pravo sa traktorskih prikolica utovaraju u kamione. Robu plaćaju evrima u kešu i odvoze je na Kosovo.
To se dešava svake godine, objašnjava Šajatović. Poljoprivrednicima daju od 150 do 160 evra po toni, a sive zone ima i u mlinarstvu. Mali mlinovi kupuju pšenicu u kešu, pa brašno prodaju privatnim pekarama i sve na crno. U državni budžet ne uđe ni dinar.
Ima ovakve trgovine i sa kukuruzom. Odu u dvorište, plate na ruke i odvuku. Sve je to prevara, jer mora da postoji kontrola kvaliteta, popune odgovarajuće priznanice i državi to prijavi kroz PDV.
Kako kaže Šajatović, 80 odsto proizvodnje peciva i hleba nije statistički evidentirano. Vodi se računa samo o industrijskom pekarstvu.
Izračunali smo da zbog sive ekonomije gubimo i do 450 miliona dolara, ističe Šajatović. Trenutno se najviše odliva zbog ilegalne trgovine duvana. Švercuju iz Hercegovine, nabave seckalice i prodaju.
Ne misle, međutim, svi da je lako trgovati na crno pšenicom i kukuruzom. Ne znam za prodaju žita na crno, kaže Vukosav Saković iz Fonda za žito.
To je roba koja se carini i mora da postoji evidencija, tako da pšenica i kukuruz ne mogu ništa ozbiljnije da budu švercovani. Mislim da priča nema neku osnovu, jer se niko ne otima za pšenicu i nije neka velika cena.
Ipak, Savković kaže da u sivoj zoni završi veliki deo brašna i duvana, na kom se najviše zarađuje. Brašno se samelje i proda pekarima bez PDV, objašnjava Savković.
Prema ranijim iznetim podacima Ministarstva poljoprivrede, i veliki procenat trgovine stokom je nelegalan.
