Cene `žrtve` i prevelikih marži
Dok dođe do kupaca, roba prolazi kroz ruke proizvođača, uvoznika, distributera i trgovaca i dok svako od njih uzme svoj "deo kolača", od fabrike do prodavnice namirnice znaju da poskupe i za 100 odsto.
Koliko tačno svaki učesnik u ovom lancu zarađuje, dobro je čuvana tajna, a da stvari mogu da budu neuporedivo jeftinije, govori nam poseta inostranstvu gde istu robu građani mogu da pazare za mnogo manje novca, pišu 24 sata.
Udruženja potrošača kao glavne krivce za visoke cene vide visoke marže trgovaca koje su kod nas nekoliko puta više nego u Evropi, ali i regionu.
Marže za hranu idu do 20, 30 odsto, dok su na odeću i nekoliko puta veće. Koliko u stvari trgovci zarađuju, najbolje vidimo na akcijama gde su cene proizvoda do 50, 60 odsto niže nego u redovnoj prodaji, kaže predsednica Centra za zaštitu potrošača Vera Vida.
Prosečnoj trgovini u Srbiji za preživljavanje potrebna marža od bar 15 odsto, tvrdi trgovac Žarko Milinković.
Ako bismo od prodaje proizvoda samo hteli da isplatimo radnike, marža bi bila oko pet odsto. Ako hoćemo da platimo i zakup lokala i komunalije, to je još toliko, a tek onda dolazi naš profit, objašnjava Milinković.
Kod nas su marže velike zbog nedostatka konkurencije. U Srbiji još ne postoji nijedan diskontni lanac, a i učešće velikih trgovinskih lanaca u zaostatku je u odnosu na komšije.
Koliko se cena uvećava od fabrike do rafa, pokazuju i u proseku 30 odsto niže cene trgovačkih robnih marki, kod kojih su i proizvođač i distributer i trgovac oličeni u istom subjektu.
