Južni tok se gradi po međunarodnim zakonima
Kriza u Ukrajini dodatno je poslednjih dana zaoštrila gasnu situaciju na relaciji zvaničan Moskva-Krim zbog čega se sve više spekuliše da bi kolateralna šteta svega toga mogao biti gasovod Južni tok.
Da li, dakle, i na koji način kriza u Ukrajini može da utiče na realizaciju ovog projekta i hoće li se gradnja ubrzati, ili će naprotiv projekat biti odložen?
U svetlu toga mora se imati u vidu da je situacija u Ukrajini u prvom redu politička kriza, te da razvoj događaja ne dotiče sam projekat, tim pre što maršruta Južnog toka ne prolazi preko teritorije Ukrajine, pa je logično zaključiti da se ne očekuju nikakve posledice u nastavku realizacije ovog velikog međunarodnog projekta.
Ovaj gasovod je zajednički investicioni projekat evropskih i ruskih kompanija. Cilj projekta je isporuka prirodnog gasa u Bugarsku i zemlje Evropske unije. Izgradnja „Južnog toka“ isplativa je i svrsishodna kako za EU, tako i za Rusiju, te političke nesuglasice u ovom trenutku ne menjaju tu činjenicu. Naprotiv.
Zemljama Evropske unije potrebno je više prirodnog gasa – najmanje dodatnih 100 milijaradi kubbika godišnje do 2030. Gasprom i evropski akcionari spremni su da investiraju milijarde evra u razvoj nove infrastrukture za isporuku potrebnih količina gasa, što je značajan i dugoročan doprinos obezbeđenju isporuka gasa u Evropu.
Takođe je i nesporna činjenica da su za obezbeđenje sigurnih isporuka gasa potrebne sigurne maršrute za transport. Južni tok će obezbediti različite pravce snabdevanja isporuka, što je važno za evropske zemlje, jer gasovod time povećava stepen sigurnosti isporuka gasa, nudeći dodatnu, direktnu maršrutu Evropi.
Osim toga gasovod će povećati sigurnost isporuka za zemlje-članice Evropske unije kao što su Bugarska, Mađarska i Slovenija, pa i Srbija. Ranije su ove zemlje imale prekide u isporukama gasa, zato je potpuno objašnjivo zašto je Južni tok proglašen za projekat nacionalne važnosti.
Jedno u nizu pitanja koje se postavlja poslednjih dana, posebno posle izjave Evropska komisija da će zamrznuti pregovore po međudržavnim sporazumima zbog situacije oko Krima, što bi po nekima moglo blokirati projekat Južni tok, treba objasniti da morski deo gasovoda Južni tok ne spada u tržište energetskih resursa EU i ne potpada pod dejstvo trećeg energetskog paketa EU.
Zato nikog u preduzeću za gradnju Južnog toka i ne treba da dotiče diskusije o međudržavnim sporazumima koje su potpisale države-članice EU o podršci izgradnje suvozemnih deonica.
Morski gasovod Južni tok bio je projektovan i realizuje se u potpunosti u skladu sa svim odgovarajućim međunarodnim, evropskim i nacionalnim zakonima i standardama.
Foto: Bete
