Komunalni sistemi na rubu opstanka
Komunalni sistemi u većini gradova su na granici izdržljivosti i poslednji je trenutak da se država ozbiljnije njima pozabavi, ocenjeno je na skupu Privredne komore Srbije posvećenom restrukturiranju JKP.
Prema oceni potpredsednika PKS Zdravka Jelušića, ljudi iz komunalne privrede traže reformu ovih preduzeća, ali na način da budu uvažena i mišljenja zaposlenih i menadžmenta.
Takođe, reforma bi trebalo da bude sveobuhvatna i strateška na državnom nivou, ali sa jasnim smernicama za lokalne samouprave, rekao je Jelušić i istakao da se insistira i da se u komunalnoj privredi definiše vlasništvo, jer je trenutno stanje u vezi sa vlasništvom prilično zbunjujuće.
Učesnici skupa su ocenili da je u ovim preduzećima vrlo nizak stepen naplate zarađenog prihoda. U proseku komunalna preduzeća naplaćuju oko 70 odsto, a postoje sredine u kojima je stepen naplate čak ispod 50 procenata.
Sistemski i sektorski propisi koji regulišu komunalnu oblast, ukazano je na skupu, međusobno su neusaglašeni i nisu doneta potrebna podzakonska akta.
S jedne strane, od ovih preduzeća se očekuje da posluju pozitivno, kako ne bi opterećivala budžete samouprava, dok se, s druge strane, ista preduzeća posmatraju kao jedan od stubova zaštite standarda stanovništva, što automatski znači neekonomske principe u formiranju cena usluga.
Celovita i dobro planirana reforma komunalnog sektora u interesu je svih, a cilj reformi nije i ne treba da bude "razračunavanje" sa postojećim komunalnim preduzećima, već novi kvalitet i bolji komunalni standardi, naglasili su učesnici skupa.
Komunalno preduzeće bi u budućnosti trebalo da posluje na dugoročno održivim osnovama, uz podršku i kontrolu nadležnih organa, ali bez bilo kakvih budžetskih interevencija, zajednički je zaključak učesnika.
Danas u Srbiji posluje 360 javnih komunalnih preduzeća, od kojih su 303 opštinska (gradska), 38 su seoska, dva su u stečaju, a 17 posluje na teritoriji Kosova i Metohije.
Foto: Beta
