Srbija na socijalnom dnu
Srbija je pri samom dnu u svetu po udelu nezaposlenih koji dobijaju naknade, a u Evropi po obuhvatu penzionog sistema, pokazao je izveštaj Međunarodne organizacije rada.
Kako se navodi u izveštaju, u Srbiji 8,8 odsto nezaposlenih dobija naknade što je ispod svetskog proseka od 12 odsto, i proseka za Zapadnu Evropu koji iznosi 64 odsto.
Od evropskih zemalja manji je udeo nezaposlenih koji dobijaju naknade u Albaniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Situacija je bolja u Crnoj Gori gde naknadu prima 35,6 odsto nezaposlenih, Hrvatskoj sa 20 odsto, Rumuniji sa 35,6 odsto i Bugarskoj sa 25,6 odsto, a najveća pokrivenost je u Nemačkoj i Austriji i iznosi oko 90 odsto.
U izveštaju se ukazuje na nejednakost u svetu u pogledu socijalne zaštite radnika za slučaj nezaposlenosti, rađanja dece, hendikepa ili nesreće na radu, jer izdvajanja idu od 0,5 odsto BDP u Africi do 5,9 odsto u Zapadnoj Evropi.
U Srbiji ta izdvajanja iznose tri odsto, što je manje nego u većem delu bogatih zemalja, ali više nego u nekim zemljama regiona poput Crne Gore, Bugarske i Rumunije.
Sa druge strane, za penzije i druge vidove podrške penzionerima izdvaja se oko 13 odsto BDP, što je u samom vrhu i među zemljama s visokim prihodima, a na vrhu zemalja sa srednjim prihodima, Srbija je svrstana zajedno sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom, Albanijom, Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom.
Uprkos tome, Srbija je po udelu starijih ljudi u dobi za penzionisanje pri samom evropskom dnu, sa manje od 50 odsto, što je pri sredini među zemljama sa srednjim prihodima.
Po procentu ljudi starijih od 15 godina koji doprinose penzionim fondovima Srbija je pri dnu u Evropi, sa 61,1 odsto, a taj procenat u Evropi varira od 100 odsto u švedskoj, Holandiji, Irskoj i Mađarskoj do 43,3 odsto u Albaniji.
U Izveštaju se ističe poguban uticaj mera štednje na socijalnu zaštitu, budući da je 122 vlada u svetu ove godine smanjilo javnu potrošnju, a posebno se ukazuje da samo 27 odsto svetskog stanovništva ima pristup potpunoj socijalnoj zaštiti.
Mere štednje odnosile su se na reforme penzionih sistema, kao i zdravstvenih sistema i sistema socijalne zaštite i često su podrazumevale smanjenje pokrivenosti ili finansiranja sistema, ukidanje subvencija, smanjenje broja zaposlenih socijalnih i zdravstvenih radnika ili ograničavanje njihovih plata.
Prema oceni MOR, teret sređivanja budžeta prebačen je na stanovništvo u trenutku kada je teško pronaći posao, pa je podrška potrebnija nego ikad.
