EKONOMSKA POLITIKA Stigla ih kriza
Najstabilniji i najprofitabilniji sektor u Srbiji – bankarski, polako je počeo da kleca pod teretom ekonomske krize. Od 2004. do 2013. bankarski sektor je beležio samo profit, ako se izuzme 2011. i dve milijarde dinara minusa, najviše zahvaljujući rezultatima poslovanja samo jedne banke koja je ceo sektor povukla ispod nule. Da nije bilo 'slučaja Agrobanke' , i ta godina bi bila pozitivna. Posle 2012. 'u plusu' od osam milijardi dinara, banke su lane ponovo skliznule u gubitak. Na nivou sektora zabeležen je minus od 18 miliona evra, odnosno oko 2,1 milijardu dinara, i to ne samo zahvaljujući jednoj instituciji.
U Srbiji je u 2013. poslovalo ukupno 30 banaka. Pola ih je upisalo dobit, a pola gubitak, uključujući i Univerzal banku, kojoj je u međuvremenu centralna banka oduzela dozvolu za rad.
Problem nenaplativih zajmova, uglavnom odobravanih povezanim licima, navodi se kao razlog za odlazak u stečaj Univerzal banke, pre koje je bez licence ostala i Privredna banka Beograd. Međutim, problematični zajmovi plasirani privrednicima postali su opšti problem celog sektora, toliko da se njima početkom maja, uz ministra finansija Lazara Krstića, bavio i srpski premijer Aleksandar Vučić, na sastanku sa predstavnicima svih ovdašnjih banaka, gde je glavna tema bila subvencionisano kreditiranje privrede posle usvajanja rebalansa budžeta planiranog za kraj juna. Banke su, prethodno, bile tema i u ekspozeu novog premijera – „Očistićemo banke od nenaplativih kredita kako bi mogle da počnu ponovo da pozajmljuju malim i srednjim preduzećima. Takođe, stvorićemo mehanizme da subvencionišemo ove kredite kako bismo ojačali likvidnost tržišta.“
Razlog za ostvaren gubitak banaka Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, vidi upravo u smanjenoj kreditnoj aktivnosti za oko deset odsto, padu kamata na zajmove i indirektnom otpisu plasmana na kraju godine. Na godšnjoj sednici skupštine Udruženja banaka Dugalić je istakao da je veliki izazov stabilnosti bankarskog sektora i dalje visoka izloženost kreditnom riziku zbog pozicije privrednog sektora, kao vodećeg poslovnog partnera. Pre svega su to negativni efekti nasleđenih strukturnih problema još uvek velikog broja srpskih preduzeća iz prethodnih decenija, pojačani recesionim kretanjima u zemlji.
„Osim toga, od velikog uticaja je i eksterni faktor koji se uglavnom vezuje za započeti oporavak zone evra i početak pregovora o članstvu Srbije u EU. Ozbiljnije pozitivne efekte eksternog faktora na privredni rast u Srbiji realno je očekivati u srednjoročnom periodu, nakon restrukturiranja privrednog sektora, u sadejstvu internog i eksternog faktora ovog rasta“, rekao je Dugalić u svom izlaganju.
I u 2013, kao i u prethodne četiri godine nastavljena je tendencija usporavanja nominalnog i realnog rasta pokazatelja finansijske snage bankarskog sektora.
Ceo tekst pročitajte u najnovijem broju BIZLife magazina
