Uvozimo pasulj iz Kirgistana
Ceo svet je napunio zelene pijace i rafove trgovina sa voćem i povrćem u našoj zemlji, ali srpskog zeleniša – nema. Uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek.
Gotovo čitava ponuda mladog krompira, paradajza, krastavaca, stiže sa svih kontinenata, a jedino domaće što se prodaje na tezgama i radnjama je mladi luk. Samo prošle godine, uvoz voća i povrća bio je vredan 274 miliona dolara.
Uobičajeno tokom proleća, prvi plodovi su iz inostranstva. Domaći stižu kasnije, a uvoznicima se kod većih količina više isplati da uvezu iz sveta nego da kupuju kod više domaćih proizvođača.
I trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu. Ipak, mnogo je toga na policama, što zaista Srbija ne mora da kupuje u inostranstvu.
Gotovo 80 odsto ranog povrća kod nas je iz uvoza, počev od mladog belog krompira, koji nam stiže iz Grčke, crnog luka iz Holandije, belog iz Kine, krastavaca iz Makedonije, pasulja iz Kirgistana, kažu trgovci.
U Prirednoj komori Srbije naglašavaju da je trend uvoza ovog proleća uobičajen. Paradajz se najčešće uvozi iz Turske, Makedonije, Italije, Grčke, kupus iz Albanije, Makedonije, Italije, šljive nabavljamo i u Turskoj i Poljskoj, jabuke iz Poljske, Italije, Makedonije, Slovenije…
Uvoze se poljopriredne kulture koje nisu još kod nas pristigle, trenutno su to paprika, paradajz, krastavac i jagoda, mada se veće količine voća i povrća iz naših staklenika pojavljuju na tržištu, kaže Milada Lukešević iz Udruženja za poljoprivredu PKS.
Cene uvoznog povrća i voća često su niže od domaćeg, ali je i njihov kvalitet daleko slabiji. Stručnjaci upozoravaju da je Srbija postala uvozno zavisna i od onoga čega bi mogla da ima napretek.
Naš problem je, kažu, što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije.
