Ekonomisti o ekspozeu premijera Vučića
Ciljevi nove vlade koje je u ekspozeu naveo budući premijer Aleksandar Vučić su neophodni, što je već poznato, kaže ekonomista Milan Kovačević, možda jedino nije ovog puta dovoljno naglašeno koliko će "biti bolno" sprovesti mnoge od njih.
U izjavi Tanjugu, Kovačević se zapitao da li će nova vlada imati dovoljno kapaciteta da te ciljeve efikasno sprovede, jer je, kaže, koaliciona i sastavljena od različitih stranaka.
"Znamo da je u prošlosti svako ministarstvo u svojoj oblasti bilo u velikoj meri nezavisno i da je zbog toga teško bilo ostvarivati opšte, šire ciljeve…toga se najviše bojim", rekao je Kovačević, dodajući da je ključno da vlada radi transparentno.
On je kazao i da nije video dovoljno jasnih mera da se navedeni ambiciozni ciljevi i ispune u relativno skoroj budućnosti.
Najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru, po njegovoj oceni "jedna je od bolnih mera", i možda bi bilo razumnije, rekao je, da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru.
Po pitanju privatizacije javnih i preduzeća u državnom vlasništvu, uključujući i Telekom, Kovačević je rekao da je važno raditi na popravljanju njihove vrednosti, kako ne bi bila prodata jeftino.
Uvođenje reda u javna preduzeća po njegovoj oceni izaziva skepsu. Kao primer naveo je sektor energetike.
"Ministarstvo energetike je ponovo u rukama SPS… Ne znam kakav su napravili kolacioni sporazum sa vodećom strankom, ali je velika verovatnoća da će to kočiti da se dovede u red naš najkastrofalniji deo energetike – Srbijagas", navodi Kovačević.
Profesor Univerziteta Singidunum Danijel Cvjetićanin smatra da je ekspoze budućeg premijera Aleksandra Vučića prijatno iznenađenje, s obzirom da vlada ne krije svoje namere i otvoreno pristupa predstojećim bolnim i teškim reformama.
Prijatno iznenađenje je da je taj ekspoze ne samo iscrpan i detaljan, već i jasan i konkretan, rekao je Cvjetićanin Tanjugu.
"Mogao sam da naslutim da će država prestati da davi privatni sektor i da će početi o tome da razmišlja na pravi način, odnosno da će fokus biti na privatnom sektoru kao nečemu što treba da spasi srpsku privredu u narednih nekoliko godina", naveo je Cvejtićanin.
Prema njegovim rečima, neprijatelj privatnog sektora nije javni sektor već velika državna intervencija i želja za intervencijom, koja se, kaže i dalje nalazi u programu vlade.
"Meni se nije dopalo što je vlada nastavila sa planom interventnih mera u privredi", kazao je Cvjetićanin i dodao nije dobro što se nastavlja sa podsticajnim merama koje će privilegovati pojedine investitore.
On je rekao da su ekonomisti podeljeni u mišljenju oko budućeg razvoja Srbije i programa vlade, i da je lično protiv prodaje velikih državnih preduzeća.
Budući premijer Aleksandar Vučić dobro je postavio dijagnozu problema u zemlji, ocenio je saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Ðogović, i dodao da je kroz najavljeni paket reformskih mera ukazao da su ciljevi i rokovi jasno postavljeni, kao i odgovornost onih koji će te ciljeve realizovati.
"Vučićev ekspoze je detaljan i ukazuje na potrebu za timskim duhom koji treba da postoji među članovima vlade. Jako dobro je secirano stanje stvari u zemlji a dijagnoza uspostavljena na pravi način", rekao je Ðogovorić za Tanjug.
Potpuno je transparentno i jasno dijagnostifikovana "metastaza" u javnom sektoru, zbog čega se zahteva profesionalizacija upravljanja i pronalaženje rešenja za državna preduzeća, istakao je Ðogović.
Najveći broj tih preduzeća. dodaje, će otići u stečaj i likvidaciju, ali će se u tom slučaju biti stavljeni u funkciju delovi njihove imovine, zemljišta, a neće se kao do sada država zaduživati kako bi ubacivala novac u raspala preduzeća zarad privida socijalnog mira i zaposlenosti.
Gligorov: Mere nove vlade nemaju veze sa tačerizmom
Potezi koji se najavljuju kao mere nove vlade nemaju veze sa tačerizmom, kaže za Blic ekonomista Vladimir Gligorov.
Najavljene mere su, tvrdi on, bliže socijaldemokratiji jer premijer nove vlade, uporno ponavlja da ne želi da smanjuje penzije. "S druge strane, već nam je najavljeno da će vlada dati podršku privatnom sektoru", podseća Gligorov.
Na pitanje koji bi trebalo da budu prvi koraci nove vlade, Gligorov kaže:
"Obećanje je da će biti usvojen rebalans budžeta. Nadajmo se da će to učiniti u okviru nove fiskalne strategije i očekuje se da budu doneti i zakoni iz programa strukturnih reformi. Bilo je sugestija da bi se mogla očekivati i nova strategija u oblasti energetike, ali to sada izgleda malo verovatno. Sadržina tih mera nije saopštena, ali se može predvideti. Budžetska štednja će pasti na plate i javne nabavke, uz troškove administracije, dok će fiskalna strategija, koja bi trebalo da obezbedi održivost javnih finansija, najviše računati sa penzijskim i drugim reformama socijalnih transfera".
Od toga će se, kako se očekuje, uštedeti oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 30 milijardi dinara.
"No, ova je godina u velikoj meri izgubljena. Važnije je kako će izgledati budžet za sledeću godinu i bar srednjoročni budžetski plan jer su potrebne uštede do pet odsto bruto domaćeg proizvoda. Što se održivosti tiče, ona zavisi od privrednog rasta. Ako on izostane, uštedama se neće moći obezbediti održivost javnih finansija", navodi ekonomista.
Foto: Beta
