Srbija nedovoljno efikasna u realizaciji razvojnih projekata
Srbija mora da konsoliduje sistem strateškog planiranja na nivou države i uvede programsko budžetiranje i internu kontrolu javnih finansija kako bi poboljšala kapacitete za realizaciju projekata i korišćenje razvojnih kredita, zaključeno je danas na okruglom stolu "Kapaciteti jedinica za upravljanje projektima državnih organa".
Za kredite koji su nam odobreni ali nisu iskorišćeni država je od 2009. do kraja 2013. platila gotovo 22 miliona evra na ime penala, dok je za poslednjih desetak godina Srbiji odobreno više od pet milijardi evra kredita, od kojih je, zbog nedostataka projekata, iskorišćena tek trećina.
Ta činjenica je danas u Privrednoj komori Beograda okupila predstavnike gotovo svih ministarstava, koji su razgovarali o potrebi uspostavljanja čvršće međuresorske saradnje na pripremi i realizaciji projekata, što je zahtev instrumenta EU za dodelu pretpristupne pomoći IPA2, i jedinstvene metodologije upravljanja projektima.
Šef srpskog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević navela je da Srbija ima uspostavljenu strukturu koja joj je do sada omogućavala da iskoristi oko 95 odsto sredstava iz IPA fonda, pre svega zaslugom Kancelarije za evrointegracije, ali da stvar sa razvojnim kreditima stoji bitno drugačije zbog slabosti ostalih delova srpske administracije.
"Naša osnovna manjkavost je činjenica da smo se olenjili. Moramo učiti kako napraviti projekat po pravilima i procedurama IPA ili nekog drugog evropskog fonda, koji ima desetine stranice teksta sa jasnim budžestkim planom i planom šta želite da postignete. To nije nešto što veliki broj ljudi u Srbiji ume da uradi. Često su lokalne samouprave bile obučavane od onih koji ni sami ne znaju šta rade", rekla je Miščević.
Osim što je neophodno izgraditi kapacitete lokalnih samouprava za pripremu i realizaciju projekata, nužno je, prema njenim rečima, poboljšati i način upravljanja projektima u ministarstvima, javnim preduzećima i malim i srednjim preduzećima.
"Treba nam pojačavanje jedinica u ministarstvima i telima i trajnost tih ljudi, jer ovo je zanat koji se nauči teško, ali koji je jedan od najvažnijih zanata u procesu evrointegracija", objasnila je Miščević.
Kada je reč o lokalnim samoupravama, Miščević je istakla da se mora poboljšati i kapacitet za izradu razvojnih strategija i akcionih planova za njihovo sprovođenje, a pravci razvoja treba da se usklade sa stretegijama na nivou republike uz uvažavanje specifičnih potencijala konkretnih lokalnih zajednica.
