Decenija i po od NATO bombi: Nenadoknadiva šteta
Na današnji dan pre 15 godina, počelo je 78-dnevno NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, tokom kog je stradalo najmanje 2.500, a povređeno više od 12.500 ljudi, "posejan" je osiromašeni uranijum, a ukupna materijalna šteta je procenjena na više desetina milijardi dolara.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu svoje pokrajine.
Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a iako su mete "Milosrdnog anđela", kako je nazvana intervencija, bili vojni ciljevi, činjenice ukazuju da je "prevaspitavanje" Srbije bio daleko šireg karaktera.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO, a ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Foto: Facebook
