Plan Kremlja protiv posledica sankcija
Vlada Rusije priprema plan opsežne pomoći domaćim preduzećima i bankama ako se ekonomska situacija u zemlji pogorša, usled mogućih oštrijih sankcija vodećih zapadnih zemalja zbog pripajanja Krima, piše moskovski poslovni dnevnik Vedomosti.
List navodi da će među predviđenim merama najvažnija biti pomoć preduzećima da otvore nova radna mesta za ljude koji usled sankcija ostanu bez posla, dok bi ruske poslovne banke dobile izdašnu finansijsku podršku.
Ruski ministri finansija i ekonomskog razvoja, Anton Siluanov i Aleksej Uljukajev, detaljnije su objasnili, na Kongresu domaćih preduzetnika, koje sve mere vlada namerava da preduzme ako SAD i EU uvedu, zbog Krima, oštrije ekonomske sankcije Moskvi.
Siluanov i Uljukajev su, pre svega, rekli da će vlada, kao i na samom početku krize 2008. godine, dati "direktnu pomoć sistemski važnim domaćim kompanijama, a ne njihovim vlasnicima". Za realizaciju tog programa predviđeno je u ovoj godini sto milijardi rubalja, ili blizu tri milijarde dolara.
Vlada Rusije razmatra, osim toga, plan za uvećanje kapitala domaćih banaka, sa ciljem jačanja njihovih kreditnih mogućnosti.
Uljukajev je rekao, komentarišući izjavu Siluanova, da se prema navedenom planu odnosi "s razumevanjem", dok rukovodilac markoekonomskih analiza najveće ruske bankarske organizacije Sberbanke, Julija Cepljajeva tvrdi da je najavljeni vladin program za pomoć domaćoj privredi sasvim realan.
Izjave dva uticajna člana ruske vlade o spremnosti Moskve da parira negativnom dejstvu zapadnih sankcija na domaću privredu usledile su, inače, posle odluke dve specijalizovane američke agencije da snize kreditni rejting Rusije.
Ruski ekonomisti, na čije mišljenje se poziva moskovski dnevnik Nezavisimaja gazeta, smatraju da oštrije ekonomske sanckije SAD ne bi nanele veću štetu privredi njihove zemlje, imajući u vidu da obim dvostrane robne razmene ne premašuje 20 milijardi dolara.
Daleko ozbiljniji problem bi nastao, međutim, ako se EU odluči na takav korak, jer je obim trgovinske razmene sa tom regionalnom grupacijom od 28 zemalja dvadesetak puta veći u poređenju sa SAD.
U Moskvi se, ipak, veruje da članice Unije, pogotovu vodeća ekonomska sila Nemačka, nemaju interesa za trgovinski rat sa Rusijom, jer imaju velike trgovinske i druge poslovne veze sa Rusijom i u slučaju sankcija Moskvi bi pretrpele ogromnu štetu.
