Šta se stvarno krije iza krimske krize?

Poreklo krimske krize mnogo je dublje od toga kome treba da pripadne to poluostrvo i od gneva Rusije zbog ophođenja Zapada prema njoj posle SSSR-a, piše AP.

U analizi pod nazivom "Kriza otkriva ruski post-sovjetski gnev", navodi se da je najveća pritužba Rusije to što je NATO priključio ne samo bivše sovjetske saveznike kao što su Poljska i Rumunija, nego i tri republike koje su bile deo Sovjetskog Saveza – Litvaniju, Letoniju i Estoniju.

Poslednja kap koja je prelila čašu bio je potez EU da približi Ukrajinu Zapadu kroz sporazum o političkom približavanju. To je pokrenulo niz događaja koji su doveli do smenjivanja ukrajinskog pro-ruskog predsednika i na kraju do ruske aneksije Krima, navodi AP.

U govoru u utorak u kojem je objavio pripajanje Krima Rusiji, predsednik Vladimir Putin se osvrnuo na posthladnoratovsku istoriju i optužio Zapad da je varao Rusiju i ignorisao njene interese u godinama posle raspada Sovjetskog Saveza, ukazuje se u članku.

Putin je u tom govoru izjavio da za sve ima neke granice, a da su zapadni partneri Rusije u slučaju Ukrajine "prešli crtu". "Ponašali su se nevaspitano, neodgovorno i neprofesionalno", rekao je Putin. Malo zapadnih posmatrača ili stručnjaka za odnose Istok-Zapad podržava Putinove postupke u Ukrajini, navodi se još u analizi.

Međutim, opšte je mišljenje da ukrajinska kriza u znaku odluke Kremlja da je više od "dvadeset godina pokušaja da se razviju bolji odnosi sa zapadom, bilo neuspešno", rekao je Keith Dearden, profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu American.

Po mišljenju Jack Matlock, američkog ambasadora u Moskvi na kraju Hladnog rata, brzo preuzimanje Krima od strane Moskve treba gledati u kontekstu toga kako se Vašington ophodio prema Moskvi od raspada Sovjetskog Saveza. "Opšta pretpostavka da je Zapad iznudio raspad Sovjetskog Saveza i tako pobedio u Hladnom ratu je pogrešna. Činjenica je da je Hladni rat završen pregovorima u kojima su na dobitku bile obe strane", napisao je Matlok u članku u Washington Postu.

Problem je, kako je dodao, to što su se od raspada Sovjetskog saveza SAD prema Rusiji ophodile kao da je ona poražena. Širenje NATO na baltičke zemlje i na Balkan je bio "diplomatski ekvivalent udarcu medju noge", napisao je on.

Ruske strateške i emocionalne veze sa Ukrajinom su posebno duboke, a na ukrajinskom istoku je brojno rusko stanovništvo koje bi pozdravilo povratak ruske vlasti, dok na zapadu stanovništvo želi da se oslobodi "ruskog povodca i pripoji se EU i NATO'.

Wayne Merry iz Američkog saveta za spoljnu politiku je rekao da je Putin doživeo kao "ogromno poniženje" događaje u Ukrajini, smenjivanje proruskog predsednika Viktora Yanukovicha i postavljanje prozapadne vlade. "Putin je odlučio: 'Neću dozvoliti Zapadu da ovo uradi. Ako misle da samnom mogu ovako da se ponašaju, ne znaju s kim imaju posla", rekao je Merry.

Fiona Hill iz Instiuta Brukings smatra da sankcije neće odvratiti Rusiju i čak podseća kako se Sovjetski Savez odupro nemačkoj opsadi Lenjingrada u Drugom svetskom ratu. Ona je rekla da je rusko razmišljanje da mogu da podnesu sve, čak i bilo koji ekonomski ili politički "bol", uvereni da mogu da izdrže više nego što može Zapad.

Dearden sa Univerziteta Ameriken kaže da aneksija Krima obeležava rusko okretanje od Evrope, okretanje od SAD, a prema jačoj etatističkoj politici. On smatra da je Krim samo "početak onoga što ćemo tek videti".

Foto: Beta/AP