Srpska građevina staje na noge
Domaća građevinska operativa konačno je dobila šansu da, zahvaljujući kapitalnim projektima, dugoročno stane na noge, a samo u ovoj godini mogla bi u zemlji da izvede radove vredne oko 200 miliona evra, dok se vrednost radova u narednih pet godina meri se sa nekoliko milijardi evra.
Ove građevinske sezone kreću veliki poslovi kada je reč o infrastrukturi gde će se značajnije zaposliti domaća operativa, kaže za Novosti potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Goran Rodić.
Reč je izgradnji Koridora 11, gde je nedavno angažovan Energoprojekt. Ista firma radiće i modernizaciju pruge Beograd – Pančevo, koja se finansira iz ruskog kredita.
Železnički most na Moravi poveren je Mostogradnji i Goši. Očekuje se i početak radova na obnovi šest deonica na železničkom Koridoru 10. Na završetku drumskog Koridora 10 biće angažovane i domaće firme.
Počinju radovi na Prokopu. Planira se nastavak radova na izgradnji fabrike za prečišćavanje otpadnih voda na Dunavu u zoni Beograda. Očekuju se veliki građevinski radovi na Kostolcu, planiraju se i veliki zahvati na hidrograđevinskim projektima.
Kada je reč o visokogradnji, Rodić kaže da treba da se pripreme projekti i lokacije za stanove za izbeglice. Ovaj projekat finansira se iz donacija, za Srbiju je obezbeđeno oko 300 miliona evra što bi omogućilo izgradnju oko 10.000 stanova.
Izgradnja „Beograda na vodi“ uposliće građevinsku industriju Srbije, omogućiće našim firmama da steknu reference, a našim mladim inženjerima i kvalifikovanim radnicima jedno novo iskustvo, ističe Rodić.
Komora smatra da kroz tako velike projekte država zapošljava domaću radnu snagu i da će dobar deo tih sredstava da se vrati u budžet Srbije. Za takve poslove je vrlo važno angažovanje naših institucija i firmi, koje će sa sobom povući veliki broj malih i srednjih preduzeća.
Posla ima i u inostranstvu
Postoje zahtevi da se srpska građevinska operativa uključi u realizaciju mnogih projekata u Alžiru, Kazahstanu, Rusiji… Kako navodi Rodić, velika je potreba za našim neimarima i za poslove u Nemačkoj, Irskoj, a zainteresovane su i druge države zapadne Evrope.
Tu su Italija, Španija, Francuska, skandinavske zemlje, ali je potrebno da država sa njima kroz bilateralne sporazume definiše način organizovanog nastupa naših radnika u tim zemljama, ističe Rodić.
