Poslušajte iskusnije: Nikako se ne isplati biti samoživ i sebičan!
Nikome se ne isplati da bude sebičan, da zanemaruje tuđa osećanja, da se pravi gluv za probleme drugih. Empatija ili saosećanje kao tema sve više zaokuplja pažnju psihologa, pa i poslovnog sveta. Razlog? Dokazali su i teorija i praksa da biti samoživi namćor ili sebičnjak ne donosi ama baš ništa dobro.
Studije Centra za saosećanje i altruizam Stanford Univerziteta su pokazale da je saosećanje dobro ne samo za zdravlje, nego i sa novčanik. Drugim rečima, naučno je dokazano da biti samoživ ne donosi ništa dobro.
Po rečima Margaret Kalen, porodične terapeutkinje i predavača na Stanford Univerzitetu, saosećanje jeste kvalitet duše, ali isto tako i veština koju je moguće kultivisati. Redovnim ’vežbanjem’ saosećanja, čovek više dolazi u dodir sa spontanom i prirodnom željom da pomogne drugima. A čitav trud vredi, ako ni zbog čega drugog, onda iz čisto sebičnih razloga:
Dobar je osećaj
Pomaganje drugima u mozgu podstiče iste aktivnosti koje podstiče i uživanje u čokoladi. Jak, dobar osećaj koji se javlja nakon učinjenog dobrog dela, neurolozi nazivaju ’warm-glow’ efekat.
Produžava život
Prema nekim istraživanjima stariji ljudi, alkoholičari i oni koji boluju od side su primetili poboljšanje u zdravlju nakon što su počeli da se bave volonterskim radom.
Isplati se
Saosećajni ljudi, pogotovo oni koji imaju sposobnost da pročitaju tuđe emocije, ali i da jasno definišu svoje, su ne samo srećniji, nego i popularniji i uspešniji na poslu. Profesor Dacher Keltner sa Barkley Univerziteta kaže: „Kada vam poslovni ljudi veruju, imate bolju komunikaciju sa njima, a imate čak i bolju platu.“
Smanjuje nivo stresa
Istraživanje Univerziteta Emory pokazalo je da su se studenti, koji su vežbali saosećajnost, bolje izborili sa stresnom situacijom u koju su stavljeni neposredno posle vežbe, od onih koji nisu vežbali. To je zbog toga, tvrde naučnici, što saosećajnije osobe luče manje hormona kortizol, takozvanog hormona stresa. Visok nivo kortizola u organizmu može da bude ’okidač’ za niz zdravstvenih nevolja, kao što su gojaznost, demencija, depresija, rak, dijabetes i srčane bolesti, tako da saosećajnost štiti i zdravlje.
