Posledice SSP na srpski agrar?
Mišljenja o efektima primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na domaću poljorivredu i prehrambenu industriju su podeljena, jer dok neki stručnjaci smatraju da je sporazum imao za zadatak prilagođavanje standardima Evropske unije, drugi misle da je prerano primenjen.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić je mišljenja da će primena SSP za posledicu u budućnosti imati nastavak tendencije nestanka malih poljoprivrednih gazdinstava, a istovremeno u primeni standarda propustili smo mnogo rokova i teško ćemo uspeti da ih nadoknadimo.
Prema njegovim rečima, poslednjih godina je uništeno više od 150.000 poljoprivrednih farmi, a oko 63.000 ljudi je ostalo bez posla u poljoprivrednim preduzećima. Nalazimo se u prvoj od narednih desetak godina velikog spremanja u oblasti agrarne ekonomije, naveo je Ševarlić na Kopaonik biznis forumu.
On smatra da bi političari morali daleko odgovornije da se ponašaju prema poljoprivredi i da na svoje izborne liste uključe poljoprivrednike ukoliko žele da se ova grana razvija. Takođe je potrebno definisati paket mera agrarne politike kako bi se agrar organizovano razvijao u narednim godinama.
Direktor kompanije Global sid Saša Vitošević je naveo da je primena SSP došla u pogrešno vreme, jer je našoj zemlji rečeno da bi 2015. godine mogla da postane punopravna članica EU, pa je zato 1. januar 2014. godine bio određen za datum potpune liberalizacije.
Vitošević je naveo da jedan od vodećih elemenata agrarne poltike EU jeste ruralni razvoj, odnono razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, što u našoj zemlji nije slučaj. Subvencije su takođe neuporedive, pa se tako u EU za podsticaje u poljoprivredi izdvaja 310 evra po hektaru, a u Srbiji 85 evra.
Glavni ekonomista Hypo Alpe Adria banke Jasna Atanasijević navela je da bi se prostor za povećanje poljoprivredne proizvodnje mogao pronaći u neiskorišćenom poljoprvrednom zemljištu jer je u našoj zemlji, kako je precizirala, osam odsto neobrađenog poljoprivrednog zemljišta.
Takođe, postojeću tehnologiju bi trebalo unaprediti, povećati procenat obradivog zemljišta koje se navodnjava i preduzeti mere na ukrupnjavanju gazdinstava.
Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović, odbacujući "verovanje" da bi u poljoprivredi kod nas trenutno moglo da se uposli više ljudi, tvrdi da je svaka zemlja koja je bila na ovom stepenu agrarnog razvoja prvenstveno morala da podigne produktivnost, pa da onda računa na druge pozitivne efekte.
Šagovnović je mišljenja da efekti SSP na srpsku poljoprivredu imaju za cilj da pripreme domaći agrar za standarde koji važe na evropskom tržištu.
