Vi biste sve perfektno? Onda platite cenu
Ako vam je cilj ’perfekcija’, raditi bez greške i iste ne praštati, to dobro zvuči. Perfektno. Ali, šta imate od toga?
Ako ste ’perfektni’, to znači da dajete sve od sebe da ne pravite greške. To znači da mnogo i previše energije trošite na TRUD da ne grešite, a ako ipak pogrešite, nervirate se jer nisu svari išle po planu. Tek tu trošite energiju, a i vreme. Dok ne prihvatite da su greške prijatelji, da vas uče, usmeravaju, menjaju, teško da ćete daleko stići (u poslu, pogotovo). Slobodno grešite i nema nerviranja.
Svaki posao sa sobom nosi nered. Ne samo na radnom stolu, već i u organizaciji. Praksa kaže da se retko kada plan A do detalja izvede do kraja, a često ne upale ni plan B ili C. Onda nastupa improvizacija, a tu nema mesta za perfekciju – traže se ideje, dovitljivost i kreativnost. Dakle, od perfekcije opet nemate mnogo toga.
Mnogi iskusniji kažu da ’vas perfekcija neće unaprediti na poslu’. Zamislite da u timu imate dvoje zaposlenih – jednog ’savršeno’ perfektnog, koji ne greši i radi ’po knjigama’ i drugog koji pravi greške, svaki čas nešto pita i zapitkuje, ima ideje i dobar je u improvizaciji. Koga biste unapredili? Ko je spremniji da uči, raste i ko će se pre snaći u ’vanrednim’ situacijama? Teško da će perfekcionista imati prednost.
Teško je perfekcionisti da se bori sa težnjom da sve bude savršeno i teško toleriše suprotno. Naravno da ništa nema loše u tome biti dobar, najbolji mogući, ali ako vam je ’perfekcija’ cilj, velike su šanse da od drveća nećete videti šumu. Vezaćete se za jedno drvo i tu ćete verovatno ostati.
