Hrvatska (ni)je zapela u tranziciji
Iako je Hrvatska napravila veliki napredak u tranziciji, koji je kulminirao ulaskom u Evropsku uniju, za dodatno pribiližavanje razvijenim zemljama neophodno je da sprovede reforme tržišta rada, javne uprave i poslovnog okruženja, poručuje zamenik direktora Evropske banke za obnovu i razvoj Peter Sanfey.
EBRD je u Hrvatskoj narodnoj banci predstavio godišnji izveštaj o sprovođenju reformi i ekonomskoj situaciji u 34 zemlje Evrope, Azije i Afrike "Transition Report", koje ove godine nosi naslov "Zapeli u tranziciji?".
Prema rečima Sanfeya, zaključak izveštaja je da su mnoge zemlje jugoistočne Evrope, ali i u ostalim posmatranim regijama, zaista "zapele" u tranziciji usled usporavanja, pa čak i odustajanja od nekih reformi, što je dodatno podstaknuto krizom.
Hrvatska ne spada u te zemlje, jer je napravila veliki napredak u tranziciji, koji je sredinom 2013. godine kulminirao ulaskom u EU. Ipak, dalje reforme nužne su i Hrvatskoj i to ne samo fiskalne, nego i one dublje, strukturne reforme, posebno na području tržišta rada, javne uprave i poslovnog okruženja, istakao je Sanfey.
Viceguverner HNB Michael Faulend, govoreći o trenutnom stanju hrvatske ekonomije, podsetio je na prognozu centralne banke da će ove godine Hrvatska ostvariti 0,8 procentni rast BDP, podstaknut investicijama i izvozom.
Ipak, dodao je, ove godine će rast biti pod negativnim pritiskom lične potrošnje koja će ostati slaba, kao i potrošnje države, koja će se smanjivati usled prekomernog deficita.
Faulend je izneo i stav HNB da je procedura prekomernog deficita (EDP) prilika da hrvatska vlada izradi kredibilan srednjoročni budžetski okvir i stabilizuje dinamiku rasta javnog duga, kao i za sprovođenje strukturnih reformi.
Loša vest je, pritom, da se efekti tih reformi bitnije osetili tek za dve ili tri godine, ali dobra vest je da bi nam u tome trebao pomoći spoljni faktor, s obzirom na to da se u 2014. očekuje oporavak ekonomija EU, zaključio je Faulend.
