Za deceniju Srbija proizvede 50.000 menaždera
„Analizirajući listu diplomiranih na fakultetima i visokim školama u jednoj godini, utvrdio sam da je među tih 45.000 mladih ljudi oko 5.000 diplomiranih menadžera. Na tom spisku pronašao sam dvadesetak različitih vrsta menadžera, a tržište većinu ne prepoznaje, niti šta ti ljudi znaju i umeju da rade,“ rekao je za Novosti prof. dr Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja do 2020.
„Ta statistika pokazuje da na više od 12 odsto svih fakultetskih diploma piše zvanje menadžera. A tim tempom u toku decenije dobijamo 50.000 menadžera, bez procene koliko može da se zaposli,“ kaže prof. Ivić.
On objašnjava da država nema nacionalni okvir zanimanja, pa da sve te vrste menadžera, kao i mnoga druga zvanja nisu prepoznata u sistemu. Prof. Ivić objašnjava da je disproporcija društvenih, sa jedne, i prirodnih i tehničkih nauka, sa druge strane, postojala i ranije, a sa pojavom privatnih fakulteta ona se produbila.
“Mnogo je lakše akreditovati se za školovanje menadžera, nego biologa, hemičara ili inženjera. Za prve nije potrebna skupa oprema. I baš zato privatni univerziteti školuju uglavnom menadžere raznih vrsta. Usvojena je Strategija obrazovanja, koja traži mnoge promene, ali i dalje je sve po starom. Ne menja se odnos među obrazovnim profilima, pa i dalje imamo veliki suficit pravnika, ekonomista i lekara,” kaže prof. Ivić.
O tome koliko se ljudi sa državnih fakulteta brže ili sporije zapošljavaju od kolega sa privatnih ne postoje precizni podaci, jer Nacionalna služba zapošljavanja ne vodi odvojenu evidenciju ove dve grupe. Broj vlasnika fakultetskih diploma koji posao traže na šalterima NSZ svakako je zabrinjavajuće veliki.
