Nelikvidna privreda jača od zakona
Srbija je evropski rekorder po dužini naplate u unutrašnjem prometu između privrednika, uprkos Zakonu o ograničavanju rokova plaćanja koji se primenjuje gotovo godinu dana.
Ovaj zakon, iz marta 2013, nalaže da za robu i usluge država i javna preduzeća moraju da plate u roku do 45, a privatne firme za 60 dana.
Naša analiza pokazuje da je u drugoj polovini 2013. godine prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji bio 126 dana, što je skromno umanjenje u odnosu na 2012. godinu kada je prosečan rok bio 131 dan, kaže za Novosti predsednik Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.
Još uvek spadamo u evropske rekordere, uz BiH, po dužini naplate u unutrašnjem prometu, između privrednika u Srbiji između sebe i na relaciji privatni sektor – javni sektor.
Kriza nelikvidnosti u privredi još traje, jer je prema podacima Unije poslodavaca gotovo svako šesto preduzeće u blokadi ili je tokom 2013. bilo privremeno u blokadi.
Istovremeno sa padom prometa u trgovini, koji je u 2013. opao za dodatnih 5,5 odsto u odnosu na 2012. godinu, sve je teže naplatiti potraživanja u pojedinim privrednim granama, ističe Rajić.
Rekorder u kašnjenju naplate potraživanja u 2013. je građevinska industrija, gde je naplata za izvršene građevinske radove u proseku trajala 192 dana, a na plaćanje za kupovinu građevinskog materijala se u proseku čekalo 164 dana.
Privrednici godinama traže da se ograniče rokovi plaćanja i da se prekine lanac nelikvidnosti u privredi, s pravom optužujući državu da je njen generator.
Zakon o rokovima izmirenja obaveza u novčanim transakcijama se generalno poštuje, a za one koji ne poštuju rokove primenjuje se zakon, kažu za Novosti u Ministarstvu finansija.
