Srbija 27. u svetu po `spam` porukama
Srbija se nalazi na 27. mestu globalne liste zemalja koje su izvori spama u elektronskoj pošti sa 0,47 odsto, dok su vodeće zemlje Kina sa 23 odsto i Sjedinjene Američke Države 18 odsto, pokazuje istraživanje kompanije Kaspersky Lab.
Količina spama u elektronskoj pošti 2013. je iznosila 69,6 odsto, što je 2,5 odsto manje nego 2012. Procenat elektronske pošte sa zlonamernim prikačenim fajlovima je bio 3,2 odsto, što je 0,2 procentnih poena manje nego u 2012. godini, a 32,1 odsto fišing napada je usmereno na društvene mreže.
Količina spama u slanju mejlova je i dalje u padu, pa je u poslednje tri godine broj poslatih neželjenih poruka opao za 10,7 procentnih poena.
Čini se da se oglašivači sve više okreću raznim vrstama legitimnog onlajn oglašavanja koje su sada dostupne i koje imaju veću stopu odgovora sa manjim troškovima nego što spam može da ponudi.
U nekim spam kategorijama reklamno oglašavanje je u velikoj meri zamenjeno "zlom poštom" kao što su spam poruke koje reklamiraju ilegalnu robu i pornografiju. Tipičan primer je kategorija putovanja i turizma koji nosi 5 – 10 odsto ukupnog spam saobraćaja.
Sajber kriminalci su tokom 2013. godine pokušali da zloupotrebe ažuriranje antivirus programe, pa se u mejlovima, za koje se činilo da su ih poslali poznati proizvođači antivirus programa, insistiralo da korisnici odmah ažuriraju sisteme koristeći prikačeni fajl.
Za fajl se ispostavilo da sadrži Trojanca iz grupe ZeuS/Zbot koja je napravljena da krade osetljive podatke korisnika, posebno finansijske informacije.
Darya Gudkova iz kompanije Kaspersky Lab, kazala je da su treću godinu zaredom najčešći malver koji se širi putem mejla, programi koji pokušavaju da ukradu poverljive informacije, uglavnom korisnička imena i šifre za internet bankarske sisteme. U isto vreme, fišing napadi prelaze sa bankovnih računa na društvene mreže i mejlove.
Azija je odgovorna za 55,5 odsto spamova u svetu u 2013. godini, što je povećanje od 5,3 procentnih poena u odnosu na 2012, prati je Severna Amerika sa 19 odsto i rastom od 3,2 procentna poena.
Udeo Istočne Evrope se skoro udvostručio u odnosu na prethodnu godinu, stavljajući ovu oblast na treće mesto sa 13,3 odsto, Zapadna Evropa ostaje na četvrtom mestu uprkos smanjenju od 2,4 procentna poena, dok je udeo Latinske Amerike na petom mestu sa trostrukim padom u poređenju sa 2012. godinom.
