Zaposleni ne hvale žene šefove: U čemu je problem sa šeficama?
Jedno za drugim istraživanja uporno iznose statističke podatke da su žene šefovi manje popularne od šefova muškaraca. Kad se kaže ’popularne’, misli se da su manje poželjne od strane zaposlenih.
Da mogu da biraju, zaposleni bi više voleli da im šef bude muškarac. Jedno istraživanje je bilo ubedljivo – od 164 ispitanih ličnih asistenata (162 su bile žene i 78 odsto starije od 41 godine) velika većina je sigurna da bi za šefa birala muškarca i to uz obrazloženje da su žene emotivnije, zahtevnije, da neprestano mora nešto i neko da im se dokazuje, prave se važne, sklone su afektima i preuveličavanju. Gallupovo istraživanje (2006) kaže da bi 34 odsto ispitanih muškaraca za šefa birali muškarca, a samo 10 odsto ženu. Dok su žene glasale za muškog pretpostavljenog u nešto većem procentu – 40 odsto je za šefa, a 26 odsto za šeficu (ostalima to nije manje-više bitno).
Razloge zašto bi zaposleni pre da rade sa ’šefom’ nego sa ’šeficom’ izneli su mnogi psiholozi, profesori menadžmenta, sociolozi. Kada se udruže njihova razmišljanja, dobijete sledeća obrazloženja:
Žene kao šefovi imaju manju ’širinu’ u ponašanju. „Žene hodaju po veoma uzanoj stazi. Interesantno, ali one su ili nečiji otirači ili su kučke“, kaže Robert Sutton, profesor na Stanford Univerzitetu. Samostalni konsultant i poslovni savetnik Claudia Kotchka na to dodaje da je činjenica i da „…se muškarcima nekako lakše oprašta kada kao su kao šefovi ’đubre’ nego ženama koje se opisuju kao ’kučke’…“.
Problem leži i u pokužaju žene šefa da usvoji karakterisrike muškarca na liderskoj poziciji.
„Žene se trude da budu izričitije, sa više samopouzdanja, pouzdanije, upornije, odlučnije i to im se često obije o glavu u odnosu sa zaposlenima. A, kada su prijatne i ljubazne, onda ih često doživljavaju kao ’otirače’. To je zaista obeshrabrujuće!“ (Robert Sutton).
Sasha Galbraith, poslovni savetnik, podržava ovakvu tezu i tvrdi da se šefice previše trude da se ponašaju kao muškarci i kaže:
“Mnoge žene šefovi su kao žetoni, bore se da se ’uglave’ u muški svet lidera čime gube vezu sa svojom ’ženskom grupom’. Pošto su preuzele muške karakteristike očekuju prihvatanje, a to im nije u prirodi. Žene su u suštini spremnije na saradnju, više su usredsređene na međuljudske odnose, a pod pritiskom su da igraju ulogu muškarca. To je sve veliki problem“.
Šeficama je, za razliku od muških šefova, važno šta o njima misle zaposleni i žele to da znaju. Žene su veoma osetljive na tu temu i veoma im je bitno da ih prihvate u radnom okruženju. Na ovo je Robert Sutton poručio šeficama:“Imajte na umu da je bolje da budete ’kučka’ nego otirač, ako možete da birate. Bar će vas više poštovati!“.
Šta poslovni savetnici ovoga puta savetuju žene u ulozi šefova kako bi popravile svoj liderski imidž?
„Neprestano tražite povratnu informaciju za sve što uradite, slušajte, slušajte, slušajte, učite iz svojih loših iskustava sa očajnim šefovima. Morate razumeti koncept liderstva – ljudi daju najbolje od sebe, a vaš je zadatak da otkrijete šta je to kod svakoga i da ponudite alat da bi uspeli. I, nikada ne ubeđujete sebe da imate sve odgovore!“.
