Inflacija – očekivanja i oprez
Narodna banka Srbije u narednim mesecima očekuje umeren rast godišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju od četiri odsto, dok ekonomisti upozoravaju da je, pored niskog nivoa, važna stabilnost i što preciznija procena inflatornih kretanja.
Tome će doprineti porast regulisanih cena i jednokratni uticaj na rast cena po osnovu predstojećeg povećanja posebne stope PDV, dok će niski troškovi u proizvodnji hrane i niska agregatna tražnja i dalje delovati dezinflatorno.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast potrošačkih cena u decembru iznosio je 0,2 odsto. Međugodišnja inflacija je iznosila 2,2 procenta, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Inflacija u 2013. ispod donje granice NBS, prema mišljenju ekonomista, rezultat je smanjene kupovne moći građana, ali i relativno restriktivne politike centralne banke.
Nepovoljne inflatorne varijacije
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je u izjavi Tanjugu da su glavni razlozi za naglo obaranje inflacije pad domaće tražnje i recesija u većem delu privrede, ali i relativno restriktivna monetarna politika realizovana kroz uticaje NBS na kurs.
Istčući da je pored niske inflacije, važno i da ona bude relativno stabilna, Arsić tvrdi da za kredibilnost NBS nije dobro što je inflacija ispod donje ciljane granice, usled čega je, računajući na veću inflaciju od ostvarene, država ostvarila manje prihode.
Velike varijacije u stopi inflacije su nepovoljne, čemu možda doprinosi i to što u drugoj polovini godine imamo praktično deflaciju ili inflaciju oko nule, što je, u situaciji kada je privreda u ovako lošoj poziciji, faktor koji dodatno produbljuje recesione tendencije, ocenio je Arsić.
Za ovu godinu bi bilo dobro da se inflacija vrati u ciljani koridor od četiri plus-minus 1,5 odsto, smatra Arsić koji veruje da neće biti nekog naglog rasta inflacije u ovoj godini, jer je, dodao je, Narodna banka do sada vodila adekvatnu politiku kursa.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović ocenio je u izjavi Tanjugu da je niska inflacija dobra vest, ali da, sa druge strane, to može da bude i odraz smanjene kupovne moći, zbog koje trgovci ne
povećavaju cene.
"Koliko je to održivo na duži rok, nisam siguran, zbog ukupnog stanja ekonomije. Moralo bi još mnogo mera da se sprovede, i u oblasti fiskalne i u oblasti monetarne politike, da bi se održao taj nivo inflacije", naveo je on.
Prema rečima Musabegovića, strukturni uzroci koji su izazivali visoku inflaciju prethodnih godina još nisu otklonjeni, reforme su tek započete, tako da sadašnje smanjenje inflacije nije odraz važnih strukturnih promena.
