On je dobro poznavao život: Carnegie o svima koji brinu
Dale Carnegie je umro pre 58 godina. Nije bio ni matematičar ni fizičar, niti je izumeo novu mašinu ili došao do recepta za čudesan lek, a pomogao je milionima da dovedu u red svoje živote prihvatajući osnovne principe koje su pronalazili u knjigama sa potpisom ’Dale Carnegie’ ili o njima slušali na predavanjima istog autora. Carnegie je bio među najvećim ’učiteljima života’ prve polovine dvadesetog veka i aktuelan je i danas. Učio je druge kako da daju najbolje od sebe, da se ne predaju brigama i otkrio tajnu odnosa sa drugim ljudima – možete promeniti ponašanje drugih ljudi samo kada promenite svoje u odnosu na njih.
Knjiga ’Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu’ koja je, kako Carnegie kaže, nastala iz potreba ljudi i namenjena je potrebama hiljada ljudi, puna je stvarnih životnih situacija ljudi sa kojima je Carnegie dolazio u kontakt i razgovarao. Njena prednost je upravo u bogatstvu različitih primera različitih ljudi različitih iskustava i prava je riznica priča iz kojih se može mnogo naučiti.
Za sve koji mnogo brinu, koje mori sutra, koji se često vraćaju u prošlost i kaju ili nostalgično prizivaju sećanja na nekadašnje uspehe, ovo je možda jedna od boljih priča.
„Ljudi misle da je čovek koji je profesor na četiri univerziteta mora posedovati natprosečnu inteligenciju. To, međutim, nije tačno što vam mogu potvrditi i moji najprisniji prijatelji koji znaju da spadam u ljude sasvim prosečne inteligencije. U čemu je tajna mog uspeha? Samo u načinu života, načinu koji sam nazvao ’životom na jednodnevne rate’. Šta to znači? Navešću vam primer.
Pre nego što sam došao ovamo (u Ameriku) prešao sam Atlantik velikim prekookeanskim brodom. Posmatrao sam kapetana koji je, stojeći na komandnom mostu, pritiskom na dugme mogao da aktivira bezbednosne uređaje za zatvaranje vodopropusnih vrata na delovima broda. Razmišljajući o takvom izumu ljudskog uma, nametnulo mi se poređenje – svaki čovek je mnogo složeniji mehanizam, namenjen mnogo dužoj plovidbi nego taj prekookeanski brod. Važno je posedovati bezbednosne uređaje kojima ćemo, kad zatreba, pritiskom na dugme, zatvarati čelična vrata nad komorama naših briga. Popnite se na komandni most i kad navale brige setite se čarobnog dugmeta, ne dozvolite da vam bujica preplavi komore. Rešavajte probleme redom: jedan po jedan. Isključite prednje i zadnje motore, zaboravite prošlost i ne opterećujte se brigama o budućnosti. Razvijajte naviku življenja na ’jednodnevne rate’. Tek tada ćete s pouzdanjem gledati u sadašnjicu. Jer, prošlost se ne može promeniti, a budućnost je sadržana u današnjici.
Ovo sve ne kaže da ne treba da se trudite da se pripremate za budućnost. Za nju ćetze se najbolje pripremiti ukoliko se svim silama usredsredite na danas… Moramo brinuti o sutrašnjici, obezbediti sredstva za život sebi i porodici, napredovati u poslu, štedeti za stare dane. Ali, ne moramo se opterećivati nepotrebnim brigama o njoj…“
Svaki dan treba početi iznova, piše Carnegie, i treba pred očima imati ozbiljnost života. To znači da treba ispuniti zadatke sadašnjeg dana. Nešto kao pranje sudova: toga dana operete sudove koji su zaprljani, ali ne brinete unapred za sudove koji će i sutra biti u sudoperi. Problem je ako u glavi imate ideju da sve sudove treba da operete u TOM JEDNOM DANU. Svaki dan počinje iznova, svaki dan su novi sudovi na redu za pranje.
