Porez na imovinu veći od 20 pa i do 170 odsto
Prihodi lokalnih samouprava trebalo bi osetnije da budu povećani od prvog januara zahvaljujući novom obračunu poreza na imovinu, koji će biti veći od 20 do čak 170 odsto, pokazuju procene.
Manje novca iz republičkog budžeta, ukidanje firmarina, niži porez na zarade, a od Nove godine i ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta doprineli su da opštine sve više brinu kako će puniti lokalne kase.
Novi obračun poreza na imovinu trebalo bi osetnije da poveća lokalne prihode, a na visinu poreza najviše će uticati nove osnovice, utvrđene po kriterijumu tržišne vrednosti nekretnina. Prema grubim procenama, porez na imovinu građana biće veći od 20 do 170 odsto.
Cilj nove poreske stope od 0,4 odsto je da onemogući opštine da zahvataju onoliko sredstava koliko im treba, a da građani plaćaju onoliko koliko mogu. Opštinarima je ostalo da nađu prihvatljivo rešenje, a na raspolaganju imaju osnovice, zoniranje, i izbor poreske stope.
Privremeno veće u Beogradu kaže da je u kratkom roku donelo krupne odluke, a najvažnija od njih je ograničenje skoka poreske stope. "Da li će biti nekih problema i nelogičnosti, verujem da hoće, ali ako ih bude, tu smo da ispravljamo stvar", kaže član veća Nebojša Čović.
U Beogradu i Kragujevcu poresko zaduženje biće veće do 80 odsto, u Nišu 25, a u Užicu 15 odsto.
Odluke o stopi i povećanju osnovice su donete, na lokalnim poreznicima je da obračunaju zaduženja, zbog toga nadležni tvrde da su procene grube, uključujući i onu o povećanju poreza za ekstra zonu u Novom Sadu za čak 170 odsto.
Procenjuje se da je van domašaja poreznika i dalje svaka peta kuća u Srbiji, ali i 15 odsto poslovnog prostora. Zbog toga bi lokalne vlasti daleko više truda trebalo da ulože u otkrivanje onih koji porez uopšte ne plaćaju.
