Srpski potrošač planira svaku kupovinu

Prema najnovijim istraživanjima, potrošač u Srbiji mudro troši svaki dinar, planira svaku kupovinu, a od trgovca za svoj novac traži maksimum. Potrošačke navike, naravno, promenila besparica.

Istraživanje agencije GFK pokazuje da je plići džep promenio potrošačke navike i da kupci što manje imaju, to su zahtevniji. Naš potrošač nije više spreman da ide u velike kupovine i megamarkete, kaže direktor agencije Marijana Agić Molnar.

Bez obzira što potrošač ima malo novca i što su cene u velikim marketima niže, on ipak ide u manje radnje u komšiluku.

Poređenje tržišta pokazuje da Balkan ima svoje specifičnosti i da što potrošači imaju manje novca, sve više traže i očekuju od trgovaca i proizvođača, što nije slučaj sa ostalim tržištima.

Kupci traže da se suzi asortiman i da im bude adekvatan, naglašavaju u GFK. Iako je ranije usred krize, dominantan bio kupac koji je kupovao kvalitetno i više od planiranog, ove godine se pojavio novi fenomen na tržištu.

"Smart šoper" je potrošač koji vodi računa o svakom dinaru, planira, kupuje na akciji, ide u šoping prvenstveno sa spiskom, senzibilan je, trgovačke marke ga sve više zanimaju…

Naš potrošač je siromašan, pre pet godina 38 odsto stanovništva je radilo i izdržavalo ostatak od šezdesetak odsto, a sada samo 31 odsto njih radi, što je veliki teret za prosečnog srpskog potrošača, napominje Molnarova.

Ljudi štede tako što ređe odlaze u kupovinu. Istraživanja GFK pokazuju da je svaka peta kupovina izostala. Ali ono što ih razlikuje od ostalih potrošača, naši ljudi su veći optimisti i traže daleko više za manje para.

Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj je sasvim drugačija situacija. Tamo se krenulo masovno u kupovinu privatnih robnih marki, i njihovo učešće u ukupnom prometu dostiže 20 odsto. U BiH je osetan pad i vrednosti i količine kupljene robe.