Građani kompanijama za društveno odgovorno poslovanje dali ocenu 2,6
Veliki broj građana (čak 81%) veruje da bi se kvalitet njihovog života popravio ako bi većina kompanija u Srbiji poslovala društveno odgovorno, govori najnovije istraživanje koje su sproveli Smart kolektiv i Ipsos Strategic Marketing uz podršku USAID-a preko Instituta za održive zajednice.
Većina građana smatra da država nema kapaciteta, niti je dužna da sama nađe rešenja za sve probleme u društvu, već da stvari mogu da se popravljaju kroz zajednički, partnerski angažman različitih članova društva, uključujući i kompanije i nevladine organizacije.
Ukoliko bi se našli pred izborom između dve kompanije, od kojih jedna posluje društveno odgovorno, ali su joj cene nešto više i plate nešto manje, a druga ima sumnjivu reputaciju u pogledu poštovanja propisa u poslovanju i zapošljavanju ljudi, ali joj to omogućuje da ima nešto niže cene i nešto veće plate, većina građana rekla je da bi pre radila u društveno odgovornoj kompaniji (87%), kupovala u prodavnici koja pripada toj kompaniji (73%) i koristila usluge te kompanije iako bi ona bila prostorno udaljenija (68%).
Da kompanije u Srbiji u ovom trenutku zaista rade u interesu društva, veruje manje od trećine građana. Ipak, primetan je porast poverenja u odnosu na 2005. godinu kada je rađeno isto istraživanje (za 24%). Zanimljiv je stav da je odgovornost za opšte dobro društva u većoj meri na domaćim nego na međunarodnim kompanijama, ali su međunarodne kompanije u većem procentu ocenjene kao društveno odgovorne.
Samo 16% građana smatra da kompanije u Srbiji u ovom trenutku zaista posluju društveno odgovorno i kada bi se društvena odgovornost kompanija bodovala ocenama kao u školi, od građana bi, u proseku, dobile ocenu 2,6.
Prema mišljenju građana, kompanije su najmanje odgovorne prema zaposlenima. Samo 8% građana smatra da su kompanije zaista odgovorne prema zaposlenima, 18% smatra da su zaista odgovorne prema potrošačima, 20% da su zaista odgovorne prema lokalnoj zajednici u kojoj posluju i 35% da su zaista odgovorne prema poslovnim partnerima i dobavljačima.
Kada su u pitanju oblasti u koje kompanije treba da ulažu, građani su podeljeni, ali je zanimljivo da se kao prva, prioritetna oblast, najčešće bira borba protiv korupcije (30%), a zatim slede humanitarne akcije (22%) i obrazovanje (20%). Zaštitu ljudskih prava kao prioritet izabralo je 10% građana, zaštitu životne sredine 5%, nauku 7%, a kulturu, umetnost i sport samo 2-3%.
Najvažnija ciljna grupa koju prema mišljenju građana kompanije treba da podržavaju su talentovani učenici i studenti (30%), zatim ugrožene gupe – siromašni, bolesni ili stari (28%), a deca i mladi su na trećem mestu (23%). Obrazovne institucije kao prioritet bira 7% građana, a žene, lokalne samouprave, talentovane sportiste, kulturne institucije i nevladine organizacije, 2-3% građana.
