Poreski rat EU sa međunarodnim kompanijama

Evropski komesar za porez Algirdas Šemeta najavljuje novi pohod protiv koncerna koji, u veštom premeštanju novca iz jedne zemlje Evropske unije u drugu, praktično plaćaju tek deo poreskih obaveza koje se mere milijardama evra.

To nisu tek simbolični iznosi, jer su to i međunarodni koncerni koji ostvaruju milijarde evra prometa i dobiti. Po grubim procenama, reč je o 1.000 milijardi evra koliko bi se inače platilo poreza.

Posebno se strana, često američka preduzeća trude da, izborom sedišta u EU u kojoj su stope poreza po članicama različite, "nameste" sebi da plaćaju što manje poreza.

Mnoge zemlje se na sve načine trude da privuku glavna predstavništva kompanija. Ako to nisu Kipar, Litvanija ili Letonija, međunarodnim koncernima su naročito "bliske" zemlje poput Irske, Holandije ili Luksemburga.

Apple, Microsoft, Amazon, samo su neki od giganata koji u EU ostvaruju odličnu dobit, ali im je zajedničko da jedva plaćaju porez u EU.

To je trn u oku i evropskim političarima i već je više puta bilo reči kako da se "začepe" te rupe, ali je velika prepreka činjenica da svaka zemlja sama odlučuje koliko preduzeća trebaju da plaćaju porez.

EU se zaklinje na "slobodan protok ljudi, robe i kapitala", ali Šemeta upozorava da, ako se to zloupotrebljava, onda se i pravila moraju prilagoditi. "Ne možemo dopustiti takve parazite" i zemljama neće biti dopušteno da nude takve povlastice.

Neke zemlje su zapravo vrlo lepo živele i od tih mrvica koje su primali od međunarodnih koncerna, ali praktično sve "velike", poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, žele da tome dođe kraj.

Nemačka je otišla i korak dalje, pa je Briselu dala rok, da ako do 2015. u Evropi ne dođe do sloge, onda će Berlin sam postaviti "nova pravila igre" za međunarodne koncerne.