Stečaj u Srbiji predstavlja ubijanje preduzeća
Iako sve njegove ekonomske mere još nisu dobile ’zeleno svetlo’ u srpskoj Vladi, ministar privrede, Saša Radulović ne odustaje. Iščekujući da smanjenje nameta na rad za koje se zdušno zalaže postane stvarnost u Srbiji, Radulović inicira menjanje zakona o privatizaciji i o stečaju, koje je Vlada već usvojila, a narodni poslanici bi to trebalo da učine do kraja godine. Uz ova dva propisa, Radulović insistira i na promeni zakona o radu i zakona o planiranju i izgradnji. I u svemu se zalaže za – transparentnost.
„Četiri zakona: o privatizaciji, o stečaju, planiranju i izgradnji i zakon o radu čine jedinstven paket. On je veoma bitan za ceo poslovni ambijent u Srbiji i sprovođenje postupka restrukturiranja. To je paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne samo na tri, na primer. Veoma je važno da skupština predloge ovih zakona usvoji do kraja godine, od toga zavisi uspeh svega“, kaže za BIZLife ministar Radulović.
A na kakvim nogama trenutno stoji ‘srpski sto’?
Kroz privatizaciju je u protekloj deceniji prodato 2.365 preduzeća za 2,59 milijardi evra. Procenat uspešnosti privatizacije na tenderima, na primer, bio je svega 37 odsto. Agencija za privatizaciju pod svojim okriljem ima još 153 preduzeća u restrukturiranju koja upošljavaju 51.023 radnika i još 419 preduzeća koja nisu uspela da pronađu nove vlasnike ili su ugovori o privatizaciji raskinuti, i u njima radi ukupno 35.536 radnika.
Kod stečajeva je situacija sledeća: čak 2.171 preduzeće je trenutno u stečajnom postupku. Iako stečaj u Srbiji u proseku (zvanično) traje jednu i po godinu, među ovim firmama ima pojedinih kod kojih se postupak stečaja ne okončava duže od decenije.
„Stečaj u Srbiji je potpuna suprotnost onome što takav postupak treba da bude. Stečaj u svakoj zemlji znači novi početak i postavljanje firme na noge, a samo kod nas predstavlja ubijanje preduzeća. Hoćemo da stvorimo uslove za efikasan i brz stečaj, koji će omogućiti zaštitu interesa i preduzeća i poverilaca. A ne da se stečaj oteže u nedogled“, kaže za BIZLife Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede, objašnjavajući važnost ova četiri zakona.
Po novom zakonu o stečaju, inače, državu će zastupati u svim slučajevima jedno lice: Agencija za privatizaciju, što do sada nije bio slučaj. Kako bi se izbegle malverzacije povezanih lica, koja umeju kroz razne sudske postupke stečaj da rastežu mesecima i godinama, novim zakonom se takvi poverioci svrstavaju u naplatni red u koji spadaju i vlasnici kapitala – dakle, u poslednji, koji se namiruju tek kada se svi prethodno namire iz stečajne mase.
Izuzetno važna novina u zakonu o stečaju tiče se samih zaposlenih u takvim firmama. Njima će biti povezan ceo staž, na nivou minimalca. Iako se, po novom rešenju, momentom ulaska u stečaj raskidaju svi ugovori o radu i kolektivni ugovori koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, radnici bi ipak trebalo da budu bolje zaštićeni. Kada je reč o isplati zarada, po trenutnom zakonu, radnicima iz stečajne mase sleduju minimalci za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i plaćeni doprinosi za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. Ovo se značajno menja, jer, po novom zakonskom rešenju, radnici bi trebalo da imaju potpuno povezan staž i isplaćene sve zaostale plate u visini najmanje minimalca.
Osim ovih izmena, novim zakonom se predviđa osnivanje Komore stečajnih upravnika, kao novo neprofitno strukovno udruženje stečajnih upravnika, po ugledu na Advokatsku komoru. Time automatski prestaje da postoji i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Jer, predviđa se da Komora sačinjava kodeks profesionalne etike, izdaje i obnavlja licence za rad stečajnim upravnicima, donosi rešenje o oduzimanju licence, vodi imenik stečajnih upravnika i obavlja druge poslove predviđene zakonom. Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja.
Zakon o privatizaciji drugi je važan zakon u nadležnosti Ministarstva privrede. Dok pojedini ukazuju da ove ključne izmene dolaze kasno, kada je već ‘sve što je dobro prodato’, u Ministarstvu privrede ne misle tako ukazujući da je „mnogo više spornih privatizacija od 24 čije se preispitivanje zahteva“.
Aleksandar Stevanović kaže da privatizacija u Srbiji predstavlja potpunu suprotnost onome što bi trebalo da bude.
„Ako već nije sprovedena kako treba, hajde da je bar završimo kako treba. Firme nam trunu, vlasnici koji su ih kupili kroz privatizaciju su zainteresovani samo za poslovanje svojih off-shore preduzeća preko kojih su profit iznosili iz Srbije“, pojašnjava Stevanović.
Novim zakonom o privatizaciji, predviđeno je da taj proces bude završen do 31. decembra 2014. godine. Privatizovanim će se smatrati preduzeća koja do tog roka zaključe ugovor o prodaji kapitala ili imovine, odnosno ukoliko je usvojen unapred pripremljeni program restrukturiranja.
Ukoliko privatizacija kapitala nije okončana do 31. decembra 2014. Agencija za privatizaciju podnosi predlog za pokretanje stečajnog, odnosno likvidacionog postupka.
Kupac kapitala i imovine kroz privatizaciju može da bude i domaće i strano pravno ili fizičko lice. Međutim, novost je da, kada se kao kupac javlja strano pravno lice, Agencija za privatizaciju sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca, što propisuje Ministarstvo. Ova procedura treba da spreči da se pojave kupci koji će ovdašnje preduzeće da kupe ‘prljavim’ novcem ili onim stečenim kroz korupciju. Novi zakon, takođe, zabranjuje da kupac kapitala potiče iz zemalja u ‘off-shore zonama’, bez obzira da li je reč o firmi ili pojedincu. Takođe, kupci ne mogu da budu strane firme kojima upravljaju građani Srbije, što bi trebalo da se odnosi na investicione fondove.
Po novom zakonu, privatizacija se obavlja prodajom kapitala, a u izuzetnim slučajevima, prodajom imovine.
„Ukoliko nije moguće izvršiti prodaju kapitala i imovine, prethodno se sprovodi postupak restrukturiranja, po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije UPPR, u skladu sa zakonom koji uređuje stečaj“, navodi se u predlogu novog zakona.
Privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje. Zakon dozvoljava mogućnost kombinacije ovih metoda u jednom preduzeću.
Za sve kupce važi pravilo da Agenciji za privatizaciju obavezno dostave svoje završne račune za poslednje tri godine, uz podatke o bonitetu, koji obuhvataju tržišno učešće, organizaciju strukturu, delatnosti, upravu…
„Zakon o privatizaciji će onemogućiti da se ponove situacije koje su dovele do netransparentne vlasničke strukture preduzeća“, objašnjava Aleksandar Stevanović.
ZAKON O RADU I PLANIRANJU I IZGRADNJI
Iako ne spadaju u njegov resor, ministar privrede zdušno se zalaže za promenu Zakona o radu. Ključna stvar ovde je isplata otpremnine samo za staž proveden kod poslednjeg poslodavca (uključujući i povezana lica), a ne, kao sada, za celokupan radni vek, što su mnogi zloupotrebljavali, naročito u državnim firmama naplaćujući se više puta na ime istih godina provedenih na radu. Takođe, trebalo bi da budu pojednostavljene mnoge procedure kako bi se olakšalo zapošljavanje.
„Srbija ima jedan nerazuman zakon o radu, koji ne valja ni poslodavcima, ni zaposlenima. Kada se on promeni, olakšaće se i novo zapošljavanje, što će, posledično, podstaći i razvijanje poslovanja“, navodi Aleksandar Stevanović.
Kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji očekuje se pojednostavljenje procedura za dobijanje građevinske dozvole, kao i rešavanje statusa prava korišćenja zemljišta.
„Po pitanju izgradnje na nivou smo najgorih afričkih država. Šta god da uradimo, biće bolje“, kratko je prokomentarisao Stevanović.
KLJUČNE STVARI
Kod zakona o privatizaciji i o stečaju, dve stvari su, prema rečima Saše Radulovića, ključne. Jedna je potpuna transparentnost, a druga je odgovornost kako državnih organa tako i svih koji sprovode privatizaciju, kao i stečajnih upravnika.
„Kad kažem potpuna transparetnost to i mislim: svi izveštaji, popisi poverilaca, sve ono što je bilo u senci nedostatka informacija više neće biti“, kaže ministar privrede.
POVEZANA LICA
Mogućnost namernog ’teranja’ firme u stečaj, što je bio čest slučaj kroz protekle privatizacije, novim zakonom se svodi na minimum. Pojedinci su u privatizaciji kupovali zdrave firme, zaduživali ih kod drugih preduzeća u svom vlasništvu, a onda podnosili, kao poverilac, zahtev za pokretanje stečajnog postupka i namirivali se kroz prodaju preostale imovine. Sada se takvi poverioci, jer je reč o povezanim licima, svrstavaju tek u četvrti isplatni red, pa do novca mogu da dođu tek kada se namire svi ostali.
Tekst je preuzet iz magazina BIZLife
