Leksikon poslovne srpske žene: Ivana Petrović
Ivana Petrović je direktorka Direkcije za marketing i odnose sa javnošću Dunav osiguranja, koja pod uspeh svodi sve svoje ostvarene zamisli. Ume i da frizeru otme četku i fen kako bi mu pokazala da ona to može brže, od alata u kući ima šrafciger, klješta i čekić, a kalcijum protiv alergije joj je potreban kada poslovnu ženu vidi u cipelama sa otvorenim prstima, sandalama sa čarapama ili sa cirkonima na noktima i dekolteom do pupka.
Savet koji pamtite…
Imam životnu devizu ‘U borbi za opstanak nema sentimentalnosti već treba preživeti’ (Mark Twain)
Kada ste poslednji put ušli u patike i trenerku?
U drugom razredu srednje škole.
Koliko često posećujete frizera?
Jednom do dva puta nedeljno. Nemam mnogo vremena a ni strpljenja da obilazim salone i sedim satima. Često frizeru otmem četku i fen da bih ga ubrzala jer kasnim pa mu pokažem da ja to mogu brže.
Šta prvo primetite kod sagovornika?
Sve. Obraćam pažnju na svaku sitnicu, a pošto se godinama bavim poslovima koji uglavnom zahtevaju neposrednu komunikaciju sa ljudima, naučila sam da čitam govor tela. Procenu sagovornika pravim u prvih pet minuta na osnovu stava i gestikulacije. Retko pogrešim.
Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?
Kod svih ljudi me nervira inertnost. Ne prihvatam malodušnost i odustajanje. Nema cilja do kojeg se ne može doći, pitanje je samo na koji način. Nekad je teže, nekad lakše, ali ništa nije nemoguće.
Ravne cipele ili na štiklu?
Štikle. Uvek i u svim varijantama.
Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?
Verujem da bi i oni rekli isto što i ja, kada biste ih pitali svakog ponaosob. Naš najveći uspeh je što smo ubrzo po mom dolasku na čelo direkcije za marketing i odnose sa javnošću postali pravi tim. Razumemo se, ne treba nam mnogo diskusije i objašnjavanja, znaju šta očekujem od njih, a s druge strane ja nisam zahtevna i nerealna. Mislim da kod mene cene to što uvek znaju na čemu su, bilo crno ili belo.
Imate li skriveno utočište od obaveza?
Da, moj kutak ispred televizora, udobna fotelja i ćebence dok gledam filmove. To je vreme kada pobegnem od svega i svih.
Da li majstorišete u kući?
Ako me pitate da li umem da popravim frižider ili veš mašinu, naravno da ne, ali da zamenim osigurače, sijalice, to znam i radim sama. Pa, ne očekujete valjda da kada mi pregori osigurač sednem i plačem ili da pozovem elektrodistribuciju?! Od alata u kući imam šrafciger, klješta i čekić.
Koga biste sa sobom poveli u šetnju?
Zavisi od vremena, raspoloženja i od toga gde šetam. U laganu opuštenu šetnju Košutnjakom otišla bih možda sa nekim poput Vanje Udovičića. Svakako sa nekim ko je vaspitan, pametan, ko je završio ozbiljan fakultet, da možemo da pričamo o mnogim stvarima, da budemo sličnih godina i interesovanja.
Šta je savršen završetak dana?
Kada krenem kući, umorna i iscrpljena posle sastanaka i napornog rada pa mi jedan telefonski poziv promeni planove i umesto u krevetu sa knjigom završim sa drugaricama na večeri.
Šta ne propuštate na televiziji?
Informativne emisije. U stanju sam da sačekam ponoćne vesti ako nisam ispratila prethodne bez obzira na to koliko sam umorna.
Šta je za vas poslovni uspeh?
Sve što isplaniram i ostvarim je poslovni uspeh, nebitno da li je to na dnevnom, nedeljnom ili mesečnom nivou. Moji uspesi su sve moje ostvarne zamisli.
Kako je obučena poslovna žena sa stilom?
Kao ja. Šalim se, ali se i ne šalim. Svaka ozbiljna poslovna žena u svom ormaru mora da ima nekoliko koktel haljina, šanel suknji i sakoa, belih košulja i ešarpi raznih boja i dezena koje će razbiti monotoniju poslovne odeće i koje će uskladiti sa cipelama, torbom ili nakitom. Sve više je mladih žena na visokim pozicijama, koje na važne poslovne sastanke odlaze u cipelama sa otvorenim prstima ili u sandalama sa čarapama, a kad još vidim cirkone na noktima i dekolte do pupka, reakcija je takva da mi je potreban kalcijum protiv alergije.
Kako danas od dinara napraviti tri?
Bolje je pitanje kako mi u Srbiji uspevamo da zaradimo dinar, a potrošimo tri. Kada su moje privatne finansije u pitanju, tu se ne razlikujem od većine Srba: kartice, čekovi, dozvoljeni minus, krediti, sve su to reči koje su mi bliže od reči štednja. U poslu sam već drugačija, umerena i štedljiva, vodim računa o svakom dinaru.
Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?
Moja upornost, to što nikada nisam zadovoljna do kraja ni sobom ni drugima. Kada kažem nisam zadovoljna mislim to u najpozitivnijem mogućem smislu. Uvek može bolje, više.
Poklon koji nikada nećete zaboraviti?
Trenutak kada sam mnogo izgubljenog vremena u internet kafeu zamenila radom na sopstvenom računaru koji mi je mama kupila na drugoj godini fakulteta. Konačno sam mogla da kuckam seminarske radove, a da mi niko ne meri vreme. Mojoj sreći nije bilo kraja.
