SAD: Privreda ne vidi kraj stimulacija Fed-a
Slabost privrede SAD je dodatno uvećana ovog meseca, sukobom administracije Baracka Obame i Kongresa oko probijanja granice državnog duga zemlje, pa se zbog toga ne vidi kada bi Uprava federalnih rezervi (Fed) mogla konačno da ukine dugogodišnji program stimulacija za najveću svetsku ekonomiju, piše New York Times.
List podseća da je u proteklom mesecu širom SAD otvoreno 148 hiljada radnih mesta, što je manje od očekivanja i predviđa da će se takav trend nastaviti i u oktobru. Izveštaj o septembarskoj nezaposlenosti je, inače, objavljen sa dve sedmice zakašnjenja, jer su neke vitalne službe vlade SAD praktično prestale da rade usled budžetske blokade.
U sledećem izveštaju o nezaposlenosti, koji treba da se pojavi 8. novembra, biće vidljive objektivne posledice budžetske blokade na američko tržište rada koje još uvek ne može da se opravi od posledica velike kreditne krize, javlja Bloomberg.
Vladini ekonomisti kažu da se bez ubrazanog privrednog rasta teško može očekivati da barem polovina od trenutno 11,3 miliona Amerikanaca, koji su zvanično prijavljeni na biroima rada kao lica bez posla, nađe zaposlenje.
U SAD je, inače, septembarska stopa nezaposlenosti, od 7,2 odsto, bila nešto niža nego u prethodnom mesecu i najmanja od početka globalne finansijske krize u leto 2008. godine.
Predstavnici Fed-a, ali i neki viđeniji eksperti, poslednjih meseci su uglavnom snižavali prognoze rasta američke privrede, izražavajući istovremeno pesimizam oko daljeg pada nezaposlenosti, uz objašnjenje da su takve procene zasnovane na žestokoj budžetskoj politici koja onemogućava jače oživljavanje ekonomije.
Fed je, doduše, suprotno ranijim najavama i očekivanjima analitičara, nastavio da primenjuje vlastiti stimulativni program za otkup državnih obveznica i hipotekarnih hartija, u mesečnoj vrednosti od 85 milijardi dolara, iako se verovalo da ga već u septembru može smanji za pet do deset milijardi, a do polovine iduće godine možda i sasvim ukinuti.
Tokom proteklih pet godina, koliko traje ekonomska kriza, Fed je kroz program kvantitativnog labavljenja ubrizgao u američki finansijski sistem više od tri biliona dolara, ali nezavisni ekonomisti tvrde da je većina tog novca upotrebljena za spekulativne bankarske poslove, iako je trebalo da završi u rukama preduzetnika , naročito vlasnika malih i srednjih kompanija.
Činjenica je, međutim, da osim što stimulativna sredstva Fed-a odlaze u pogrešne ruke i Kongres SAD svojim odlukama "koči ekonomiju", ističe New York Times, podsećajući da su početkom ove godine odlukom američkih zakonodavaca ukinute neke poreske olakšice, dok su u martu počela oštra budžetska ograničenja.
U situaciji kada će rast američke privrede u poslednjem tromesečju verovatno biti niži od dva odsto logična je zbog toga i odluka Fed-a da stimulativni program, uz sve njegove manjkavosti, nastavi do proleća iduće godine, a verovatno i nakon toga.
