The Economist: Nova opasnost dolazi iz zemalja BRICS
Deficiti budžeta niza zemalja sa brzim ekonomskim rastom, uključujući i članice BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), sve brže rastu i to je nova opasnost za svetsku privredu, ocenjuje londonski The Economist.
List piše da je nagli rast budžetskih deficita u zemljama sa brzim ekonomskim usponom usledio usled usporenog oporavka globalne privrede i neizvesnosti koja vlada oko dalje primene stimulativnog programa za američku ekonomiju.
Usporen oporavak globalne privrede direktno potkopava tražnju robe koja se masovno eksportuje iz Kine, Indije i niza drugih brzo rastucih privreda, a takođe negativno utiče na cene energetskih sirovina, navodi Economist.
Pozivajući se na analizu stručnjaka MMF, glasilo britanske poslovne elite navodi da budžetski deficit Indije u tekućoj fiskalnoj godini verovatno neće biti manji od 8,5 odsto vrednosti ostvarenog BDP-a, dok će u Kini "skočiti" na oko 10 odsto.
Brazil i Rusija, međutim, još uvek drže vlastite budžetske troškove u "razumnim granicama", od jedan do tri odsto, ali nije isključeno, ako se cene nafte i drugih vitalnih proizvoda masovnije "srozaju", da se i stanje u budžetima te dve članice BRICS osetnije pogorša.
Strahovanja šta će biti sa globalnom privrednom nakon prestanka stimulativnog programa američkog Feda, direktno su uticala na bekstvo kapitala iz Indije, što je izazvalo pad stope privrednog rasta u toj zemlji i rast budžetskog deficita, objašnjava Economist.
List tvrdi i da je u poslednje dve do tri godine zabeležen trend rasta proizvodnih troškova u Brazilu i Kini, što je snizilo konkurentnost i tempo privrednog rasta tih zemalja.
Prema oceni Economista, sve članice grupacije BRICS su rešile da usporeniju privrednu ekspanziju prevaziđu receptom koji već godinama primenjuju SAD i druge najrazvijenije zapadne zemlje – snažnom budžetskom potrošnjom i stimulisanjem ekonomskog rasta, što neminovno i brzo dovodi do velikih manjkova u budžetu.
Takva politika ekspanzije koštala je SAD, Veliku Britaniju i neke druge članice grupe sedam najrazvijenijih zapadnih zemalja velikog rasta budžetskog deficita koji je, naprimer, u Velikoj Britaniji nakon kolapsa globalne ekonomije u 2008. narastao na oko 12 odsto, a do istog nivoa je uvećan i u Sjedinjenim državama.
SAD će, međutim, ove godine uspeti, kako se predviđa, da snize budžetski deficit na četiri odsto, a osetnije smanjenje budžetske potrošnje planirano je i u Velikoj Britaniji.
Ekonomisti MMF upozoravaju da je odluka američke centralne banke da još neke vreme zadrži stimulativni program, u okviru koga se otkupljuju obeveznice vlade SAD i hipotekarne hartije dve najveće domaće kompanije za promet tih hartija, u mesečnoj vrednosti od 85 milijardi dolara, dobra prilika "za predah" koji bi zemlje sa visokim deficitima budžeta trebalo da iskoriste maksimalno.
MMF savetuje da sve zemlje, koje sada "muče" budžetski manjkovi, krenu brzo i odlučno u ozbiljno kresanje troškova. Prema proceni stručnjaka Fonda, najrazvijenije ekonomije bi, ako tako budu postupile, mogle potpuno da izbalansiraju svoje budžete, ne uzimajući u obzir obaveze koje proističu od dospelih isplata na suverene dugove, do 2018. godine.
U analizi MMF se ne daje opšta ocena, kad je reč o vremenskom periodu u kome je moguće očekivati uravnoteženje budžeta u manje razvijenim ekonomijama, ali je sigurno da i te zemlje moraju što pre krenuti u proces rezanja troškova, uključujući i smanjenje raznih stimulativnih programa i davanja.
