Niko više neće da bude šef
Ukoliko se ništa ne promeni, u Nemačkoj uskoro više niko neće hteti da postane šef, odnosno, da vodi neko preduzeće. Razlozi za to su mnogobrojni – manjak vremena, nedovoljno slobode i kreativnosti.
"Osoba koja vodi neko preduzeće mora biti stručno osposobljena za ovaj rad. Ali, jedan šef će tek tada postati dobar rukovodilac ako će iza sebe imati izuzetno dobar tim. U tom smislu, on bi trebao imati smisla za povezivanje različitih osoba u svom preduzeću i njihovoj motivaciji", kaže za Deutsche Welle, Gudrun Happich koja već 20 godina savetuje rukovodioce velikih preduzeća.
S njom se slaže i Jörg Menno Harms, predsednik kontrolnog veća kompanije Hewlett Packard u Nemačkoj.
"Kao šef moram biti u stanju izgraditi jednu kulturu preduzetništva u kojoj se saradnici dobro osećaju, gde im rad pričinjava zadovoljstvo, gde se svojevoljno angažuu i gde istovremeno vlada atmosfera poštovanja i poverenja", kaže Harms za Deutsche Welle. Ali, upravo s time, kako se čini, mnogi šefovi imaju problema.
Imaju li zaposleni podršku od šefa?
Naime, prema istraživanju Instituta nemačke privrede, tek 69 odsto nemačkih zaposlenih navodi kako osećaju podršku svog šefa. U drugim EU zemljama ovaj je postotak znatno viši i iznosi u proseku oko 81 odsto. U čemu je problem? Nije li nemačkim čelnim osobama preduzeća i koncerna poznata činjenica da dobra ili visoka motivacija radnika povećava dobit i radni učinak?
"Većini šefova širom sveta pa tako i onima u Nemačkoj je to naravno dobro poznato. Ali, sprovesti to u delo je već mnogo teže i prema mom iskustvu, situacija se pogoršava unazad zadnjih 40 godina", kaže Harms.
Dodaje da bi se ova situacija ukoliko se ništa ne promeni mogla ubuduće još više pogoršati budući da je vreme u kojem živimo brzo i postaje sve brže.
Radni timovi postaju sve složeniji, ali i sam sistem preduzetništva kao takvog. Samim time, osobama na vodećim pozicijama ukoliko svoje preduzeće žele da vode dobro i kvalitetno zapravo ne preostaje drugo već da vreme kojeg ionako imaju sve manje na raspolaganju iskoriste što bolje. To znači, kako kažu stručnjaci – delegiranje posla na druge, poverenje u rad svojih saradnika, više slobode umesto stalne kontrole.
Preduzeća se vraćaju u kameno doba
"Ali, primećuje se upravo suprotna pojava. Preduzeća se vraćaju u kameno doba…Šefovi sve više primaju naredbe 'odozgo' koje nemaju uvek velikog smisla. To posebno pogađa osobe na drugom ili najnižem vodećem nivou. Oni moraju samo vršiti ono što im se naredi, ne prepušta im se gotovo nikakva odgovornost kao niti kreativnost da sami nešto izvedu ili reše. To vodi ka tehnokratiji i ovakav razvoj nipošto nije pozitivan. Svemu tome treba dodati i stalni osećaj manjka vremena koji dovodi do depresije ili do burn-out-a", kaže Gudrun Happich.
"Mlade generacije na ovakav način više ne žele voditi preduzeća. Uskoro će u Nemačkoj biti manjak osoba koje su spremne doći na ove položaje. Problem pri tome nije samo demografske prirode već upravo u tome da mladi žele više slobode, vremena za sebe, slobodno vreme i porodicu. Hitno nam je potrebna promena!", upozorava Harms.
