Poreska uprava pooštrava mere

Unakrsna provera imovine onih koja nisu prijavili kapital veći od 300 hiljada evra, neće biti vremenski ograničena, upozorava direktor Poreske uprave Ivan Simič.

Poreska uprava ove nedelje obelodanila je prvi spisak od 633 osobe koje poseduju imovinu vredniju od 300 hiljada evra, a nisu je prijavile, kako bi izbegle proveru njenog porekla.

Stručnjaci ocenjuju da je to dobra poruka poreskim obveznicima, ali i potvrda rešenosti Vlade da reformiše poresku politiku, ne samo u pogledu discipline, nego i većeg oporezivanja kapitala, što otvara mogućnost da se porez na rad smanjuje.

Tri odsto čitave imovine za kaznu, i 20 odsto na deo za koji ne bude dokaza o poreklu, dobra je mera za početak, smatraju stručnjaci. Ali bi raspon nameta zavisno od veličine imovine, trebalo povećavati.

Ekonomista Hasan Hanić smatra da bi trebalo znatno progresivnije oporezivati one koji imaju imovinu koja je veoma vredna.

Kako su i obećali, poreznicima je sada prioritet da se otkrije ko imovinu nije prijavio. Za svakog od 3.700 građana koji su to u zakonskom roku učinili, unakrsna provera, kažu, već je počela.

Vremenski period koji se posmatra je ograničen, a direktor Poreske uprave Ivan Simič upozorava da će u nekim slučajevima doći do zastarevanja.

Za razliku od posmatranog perioda, unakrsna provera nije oročena i u interesu države je da ona ne traje predugo.

Aleksander Grunauer iz Nemačke organizacije GIZ kaže da, ukoliko Srbija želi u Evropsku uniju, informacije poreskih uprava moraju da se ukrštaju kako bi se sprečila utaja.

Svako zna da je to problem i svaka država koja drži do sebe i koja hoće da se finasira i opstane, mora da ukrštava informacije unutar sebe i sa drugim državama, dodaje Grunauer.

Kod nas je, zasad, izvesno da će prethodne utaje prihoda neke koštati dodatnog oporezivanja imovine uz mogućnost da budu krivično odgovorni, a sve to trebalo bi da formira svest koja na zapadu odavno postoji, da su "u životu jedino smrt i porez neizbežni".