EBRD: Ugalj ubija!
Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) su nedavno preduzele korake kojima će eliminisati ugalj iz svojih strategija, međutim, nacrt EBRD-ove nove strategije sugeriše da banka planira nastaviti sa finansiranjem uglja i drugih fosilnih goriva.
Tokom konsultacija EBRD-a (Evropska banka za obnovu i razvoj) o novoj energetskoj strategiji ove međunarodne finansijske institucije, organizacije civilnog društva upozorile su banku da mora prestati finansirati ugalj, koji je uzročnik 23.000 smrti godišnje širom Evrope, te takođe doprinosi opasnim klimatskim promenama. Uprkos ovome, od 2006. do 2011. godine EBRD je uložio više od 675 miliona eura u projekte koji imaju veze s ugljem širom regije u kojoj operiše.
Svetska banka i Evropska investiciona banka (EIB) su nedavno preduzele korake kojima će eliminisati ugalj iz svojih strategija, međutim, nacrt EBRD-ove nove strategije sugeriše da banka planira nastaviti sa finansiranjem uglja i drugih fosilnih goriva.
“Sada kada je Evropska investiciona banka skoro pa potpuno izbacila ugalj iz svojih investicija, sledeća na redu je Evropska banka za obnovu i razvoj, i javne konsultacije koje se 4. septembra dešavaju u Beogradu su za EBRD prilika da revidiraju svoju strategiju ulaganja u oblasti energije u pravcu koji će prepoznati potrebe društva i okoline”, rekla je Pippa Gallop, koordinatorica za istraživanja pri CEE Bankwatch Networku.
Iako je Hrvatska ušla u Evropsku uniju ranije ove godine, a i druge države u regionu teže ka tom cilju, zajednički izvještaj organizacija civilnog društva “Investiraj na brzinu, imaćeš vremena za kajanje”, koji je objavljen u junu, otkriva da se zemlje Zapadnog Balkana kreću u suprotnom smeru od EU ciljeva za klimatske promene do 2050. godine, što je situacija koju će biti skupo preokrenuti kada potrebe Evropske unije postanu obavezujuće za ove zemlje.
“Kada se radi o ulaganjima u energiju, banka EBRD, koja je uložila najviše novca u energetski sektor Zapadnog Balkana od 2006. do 2012, postaje poznata kao ‘loša banka’, zbog toga što je skoro pola od kompletne cifre od 1.09 milijardu eura uloženo u fosilna goriva. Takođe, EBRD trenutno razmatra podršku za najmanje dve nove termoelektrane na ugalj u regiji, uključujući Kolubaru B u Srbiji”, objasnio je Garret Tankosić-Kelly, direktor regionalne nevladine organizacije SEE Change Net.
Uvid u ulaganja EBRD-a na Zapadnom Balkanu ne pokazuje konzistentan trend kretanja ka povećavanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u narednom periodu.
Samo u Srbiji, posledice po zdravlje i društvo kada je u pitanju sagorijevanje uglja se procenjuju na do 4.99 milijardi eura godišnje, kako govore podaci HEAL-a (Health and Environment Alliance), vodeće evropske neprofitne organizacije koja se bavi načinima na koje okolina utiče na zdravlje u Evropskoj uniji. Prema spomenutom izveštaju HEAL-a, u Srbiji godišnje umre do 2.100 ljudi od posledica iskopavanja i korištenja uglja.
“Srbija je dobila 80 miliona eura od EBRD-a za sektor lignita od 2006. do 2012. godine, ali samo 4.9 miliona eura za obnovljivu energiju koja ne uključuje hidroelektrane.
Uprkos uticaju lignita na zdravlje, Srbija se mora prilagoditi politikama Evropske unije vezanim za klimu i dekarbonizaciju. Takođe, i pored velikih potreba i potencijala zemlje kada je u pitanju energetska efikasnost, čini se da EBRD želi da finansira termoelektranu na lignit Kolubara B”, rekao je Zvezdan Kalmar iz srpske nevladine organizacije CEKOR.
Kako pokazuje Carbon Tracker izveštaj iz 2012. godine, ako želimo da zadržimo klimatske promene ispod 2°, moramo zadržati 80% fosilnih goriva ispod zemlje.
EBRD mora poboljšati trenutni nacrt energetske strategije kako bi doprineo poboljšanju kvaliteta života ljudi i pomogao zaustavljanju strašnih posledica koje su rezultat investiranja u ugalj i klimatskih promena u ovoj regiji. Očekuje se da će EBRD pokazati istinsku predanost prevenciji smrti vezanih za ugalj i čistijoj i zdravijoj budućnosti.
