Svaki četvrti stan na doboš
Za poslednjih devet godina banke su raskinule ugovore za 332 stambena kredita i ti stanovi su oduzeti, a samo u toku ove još stotinu, što ukazuje da je gotovo četvrtina domova koji su kupljeni na kredit otišla na doboš za samo osam meseci.
Taj dug prema bankama namiruje Nacionalna korporacija za osiguranje kredita NKOSK, dok korisnici stanova ostaju bez “krova nad glavom”, koji su stavili pod hipoteku, kao garanciju za vraćanje zajma.
Za tekuću godinu Korporacija je platila za 100 dospelih kredita, dok je ukupno učešće dospelih svega oko 0,6 odsto u odnosu na ukupan broj osiguranih kredita – kaže, za Novosti Jelena Juraković iz Nacionalne korporacije.
Posmatrajući procentualno učešće problematičnih kredita, kako kažu u NKOSK, u ukupnom broju od 0,6 odsto nije tako alarmantan. I dalje se može reći da su korisnici stambenih kredita u Srbiji i dalje najuredniji u izmirivanju svojih mesečnih obaveza u odnosu na druge vrste kredita.
Krediti u privredi i regionu
Dok banke od građana uzimaju hipoteke na kredite za stanove, u privredi to izbegavaju, jer obično prostorije ili proizvodni pogoni neke kompanije nisu toliko atraktivni kao stambene jedinice, koje se znatno brže mogu prodati.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da su u privredi, u poslednjih nekoliko godina češće hipoteke na mašine i opremu, ili se traže određene bankarske garancije za kredite.
Na uzorku od 2.514 firmi koje su naši direktni članovi, tek svako 28 preduzeće imalo je problem s bankama i neku vrstu kredita ili pozajmice, gde je postojala neka vrste zaloge u imovini, dodaje Rajić.
U Srbiji su firme manje zadužene nego u regionu, ali je njihov potencijal na najnižem nivou u okruženju, što znači da će njima biti potrebno znatno više vremena da vrate kredite i pozajmice sa pripadajućim kamatama.
U zemljama u okruženju slična je situacija, s tim što je zaduženost privrede u Hrvatskoj znatno veća, ali je i njihova privreda snažnija, ima više obrtnog kapitala, pa to ne čudi.
U Crnoj Gori, procentualno gledano, zaduženost preduzeća je viša za čitavih 15 odsto nego u Srbiji, ali to je posledica dolaska određenih ruskih investitora, koji su oslonjeni na prekogranične kredite i kredite iz matice.
