WSJ: Tržište istočne Evrope postala
Sve jasniji znaci oporavka privrede evrozone podstiču veliki broj investitora da ulažu velike sume u akcije na tržištima nekih istočnoevropskih zemalja koja sada postaju "ostrvo stabilnosti", piše njujorški The Wall Street Journal (WSJ).
List navodi da su tokom minula tri meseca cene akcija na tržištima u centralnoj i istočnoj Evropi uvećane, u proseku 1,2 odsto, a ukoliko se isključe ruske kompanije, koje su pogođene pojeftinjenjem nekih vitalnih sirovina, taj rast je bio još veći – 2,3 procenta.
Istovremeno su na tržištima najrazvijenijih zemalja akcije pojeftinile, u proseku, oko 7,5 odsto, računato prema vrednosti globalnog indeksa deonica MSCI.
WSJ navodi, kao jedan od dokaza sve bolje ekonomske klime u istočnoj Evropi, da su od maja osetno uvećani kursevi valuta više zemalja iz tog regiona prema dolaru, uključujući poljski zlot i bugarski lev, dok su u isto vreme tečajevi indijske rupije i turske lire osetno opali u odnosu na "zelenu novčanicu".
Investitori sada uglavnom trpe gubitke u poslovima koje imaju na tržištima Azije i Juzne Ameike i zbog toga u poslednje vreme svoje aktive brzo prebacuju, između ostalog, u češke banke i na mađarsku berzu deonica.
Računica biznismena koji svoj kapital "sele" na istočnoevropsko tržište je jednostavna: Kraj krize u evrozoni nagoveštava da će u zemljama 17 – članog monetarnog bloka uskoro početi da raste tražnja automobila, raznih aparata za domaćinstvo i druge robe koja se sada masovno proizvodi u zemljama istočne Evrope pa su stoga i ulaganja na to tržište veoma isplativa, navodi WSJ.
Mađarska je, naprimer, u poslednje vreme veoma privlačna, između ostalog jer beleži stalan rast spoljnotrgovinskog suficita i bilansa tekućih plaćanja, za razliku od Turske i Indije, koje imaju brzo rastuće privrede, ali i znatno veći uvoz od izvoza.
Sve zemlje koje imaju visoke trgovinske deficite moraju stalno da privlače obimne strane investicije, ili da direktnim pozajmicima na međunarodnom tržištu pribave novac za pokrivanje tekućih deficita.
Najavljeno smanjenje, a kasnije i potpuno ukidanje stimulativnog programa američke emisione banke, znači, međutim, da se završava period jeftinog novca i da će finansiranje uvoza i finansijskih deficita u budućnosti biti znatno skuplje, ističe WSJ.
