INTERVJU DIJALOG: Za i protiv prodaje ‘porodične srebrnine’
Imala je država te 2010. detaljan plan kako će da potroši novac od prodaje 51 odsto deonica Telekoma Srbija. Sa 900 miliona evra planirana je gradnja auto-puteva i popravljanje železnice, a za ostatak je trebalo da se osnuje poseban budžetski fond kako bi se tačno znalo na koji način se novac troši. Dakle, samo se čekao stranac koji će da plati 1,4 milijarde evra za većinski paket akcija nacionalnog telekomunikacionog operatera. Međutim, ama baš niko nije hteo da iskešira toliki novac, planovi o putevima su stavljeni ad akta, a nadležni su pobednički objavili da nisu hteli Telekom da daju 'pošto-poto' i da porodično srebro nije moglo da se proda ispod cene.
Danas je prodaja Telekoma ponovo na dnevnom redu, ali među koalicionim partnerima nema dogovora da li ga i za koliki novac prodati, pa je zvanično rečeno da je čitava priča odložena – do daljeg. Stručna javnost danima debatuje da li ogorčena Vlada i ispražnjena državna kasa imaju alternativnu finansijsku injekciju sem prodaje Telekoma, da li je (ne)vreme za odricanje od jedne, retko profitabilne državne kompanije ili ono svakim danom ističe dok snaga konkurencije jača? Međutim, razgovor o ovim temama sa Vladimirom Gligovorim, ekonomistom Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmudom Bušatlijom, stručnjakom za investicije, proširio se i na teme privatizacije uopšte i prodaju državnog zemljišta?
Da li bi trebalo da država prodaje Telekom Srbije u ovoj godini i koji su vaši argumenti za, odnosno, protiv toga?
Gligorov: To su zapravo dva pitanja. Da li je potrebno privatizovati Telekom i, ako jeste, kada? Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne. Ukoliko postoji, to znači da bi za kupovinu državnog preduzeća mogli da se nađu zainteresovani privatni investitori. Ukoliko nije reč o sektoru u kome postoji konkurencija, postavlja se pitanje o tome kako bi se regulisalo poslovanje privatnog preduzeća koje bi preuzimanjem postalo monopolista. Svakako, prirodni monopol ne bi trebalo prepustiti privatnom investitoru. Ako je, opet, reč o preduzeću u sektoru za koji privatni investitori nisu zainteresovani, tada bi to trebalo da ostane u vlasništvu države. Po tim kriterijumima, ne postoji valjan razlog da Telekom bude u državnom vlasništvu. Drugo je pitanje kada se privatizacija najviše isplati? Pretpostavljam da bi bilo potrebno sračunati da li će efekti prodaje, ako se novac iskoristio da se vrate dugovi, biti takvi da zemlja može da se zaduži po znatno nižoj kamatnoj stopi. U tom slučaju se obezbeđuje finansijska održivost i prodaja može da bude opravdana čak i ako se ne zna odmah u šta će se novac uložiti.
Bušatlija: Smatram da Telekom Srbije ne bi trebalo prodavati iz više razloga. Prvi i najozbiljniji razlog je potpuna izvesnost da će se pare od prodaje uludo potrošiti, bilo za privid poboljšanja standarda, ili za sledeće izbore. To je jasno iz činjenice da u ovom momentu ne postoji nijedan pametan predlog projekta koji bi se finansirao od prodaje Telekoma. Ako država prodaje svoju imovinu, razlog tome je da finansira neki lukrativniji projekat, ili bitno popravi uslove života i životnu sredinu. Ako tako gledamo na stvar, onda nema opravdanja za prodaju Telekoma, jer mi nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija. Prodaja Telekoma bez ozbiljne investicije, dovodi do daljeg smanjenja državne imovine, što nas primiče komunističkom idealu države koja izumire. Naime, država bez imovine koju mora pravilno da upotrebljava, gubi budžetske prihode i poluge kontrole tržišnih mehanizama. Ako se pogledaju uporedni rezultati Telekoma, koji pokriva 56 odsto mobilne i 98 odsto fiksne telefonije, a ima dobit od 11 milijardi dinara i Telenora koji pokriva samo 26 odsto mobilne telefonije i ima dobit od deset milijardi dinara, jasno je da se Telekom može i mora bolje koristiti, a to se može postići jedino razdvajanjem vlasništva i upravljanja, odnosno uvođenjem depolitizovanog profesionalnog menadžmenta.
Ceo intervju pročitajte u magazinu BIZLife
