Protesti u Turskoj ne štete ekonomiji
Turski ministar finansija Mehmet Simsek je izjavio da masovni građanski protesti u toj zemlji za sad nisu imali "ozbiljniji uticaj" na ekonomiju.
"To bi moglo da ima psihološko dejstvo, ali ne i značajniji uticaj na realnu ekonomiju", rekao je Simsek za lokalnu televiziju CNBC.
Simsek tvrdi da se proizvodnja širom Turske, uprkos nemirima, normalno odvija, nakon što je prvom kvartalu turski ekonomski rast od tri odsto bio bolji od prethodnih očekivanja.
Analitičari su, naime, predviđali dvoprocentni rast turske privrede u prva tri meseca, posle oštrog "prizemljenja" u 2012, uglavnom zbog krize u evrozoni. Zvaničnici u Ankari su ranije izjavili da ove godine očekuju ekonomsku ekspanziju "od najmanje četiri odsto".
Brzo rastuća turska ekonomija, koja je sada po snazi na 17 mestu u svetu, a premijer Redžep Tajip Erdogan i drugi zvaničnici su kao cilj, tokom narednih 10 godina, objavili ulazak njihove zemlje u grupu od 10 najmoćnijih svetskih privrednih sila.
Analitičari su, međutim, već izrazili zabrinutost zbog mogućeg, daljeg, širenja nemira i negativnog uticaja tog građanskog bunta na tursku ekonomiju.
Kao dokaz da je Turska, ipak, već osetila negativne posledice nereda u ekonomiji, ekonomisti navode i podatak o padu indeksa vodeće turske efektne berze u Istanbulu na kojoj je glavni indikator kretanja cena akcija od kraja minulog meseca opao 19 odsto.
Trgovci na svetskim finansijskim berzama izražavaju bojazan da bi dalje širenja građanskih nereda i političke krize moglo da prouzrokuje talas nestabilnosti ne samo na efektnim tržištima, već i u prometu naftom poreklom sa Bliskog istoka.
Eksperti izražavaju i bojazan da će eksterno finansiranje i priliv svežih investicija u Tursku, koji su do sada bili značajan zamajac privrednog rasta, početi naglo da se smanjuju ako se neredi produže i pojačaju.
Turska ekonomija je, inače, lani napredovala po stopi od 2,2 odsto, ili za ceo procenat niže od vladinog plana.
U 2010. i 2011. kada su vodeće svetske ekonomije bile u velikoj krizi i praktično stagnirale, turska privreda je ostvarila spektakularan uspon od 8,9 i 8,8 odsto.
Zahvaljujući tako visokim stopama rasta, koje su manje-više beležene posle redovno, velike finansijske krize početkom protekle decenije, Turska je uspela da uđe u grupu 20 najuspešnijih svetskih ekonomija i u potpunosti reguliše dugove MMF "teške" nekoliko desetina milijardi dolara.
Foto: Beta/AP
