Dvostruko veći BDP omogućio bi Srbiji plaćanje kamata
Predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto u ovoj godini nije dovoljan za ekonomski oporavak, jer bi jedino dvostruko veći porast omogućio normalno servisiranje kredita države, ocenio je Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Đukić je za novi broj mesečnika "Ekonometar" istakao da je "krajnje uzdržan" u pogledu efekata očekivanog rasta BDP-a od dva odsto, jer se zasniva na negativnoj osnovi, a ta stopa je i "daleko ispod prosečne kamate po kojoj Srbija treba da servisira svoje dugove".
Đukić, koji je i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak, naveo je da "upravo razlika između te dve stope govori da za četiri do pet godina možemo imati ozbiljne problem u otplati obaveza prema inostranstvu".
"Kada Srbija bude imala stopu rasta BDP-a bar duplo veću od očekivane u 2013. godini, onda će izaći na 'zelenu granu'. To garantuje normalno servisiranje kamata, a da breme duga ne postane jednog trenutka nepodnošljivo", rekao je on.
Prema njegovim rečima, u međuvremenu, sve snage treba da budu usmerene na to da što više deviza ulazi u zemlju po osnovu izvoza robe i usluga.
Đukić je zbog toga izrazio žaljenje što Nacionalni savet nije prihvatio njegov predlog o uvezivanju mehanizma podsticanja izvoza kroz odobravanje bankarskih kredita po nižim kamatnim stopama, koje su moguće jer bi se obavezna devizna rezerva umanjila, kada se izvoz ostvari.
Profesor Ekonomskog fakulteta je govoreći o stanju u domaćem bankarskom sektoru izrazio protivljenje da se bankama daje mogućnost prodaje nenaplativih potraživanja i založio se da im se onemogući takav način poslovanja.
"Takvo rešenje samo na prvi pogled rešava problem bilansa banke, koju neko priprema za prodaju. Šta ostaje iza toga? Ostaje da se ,prljav veš' sada locira na nekom drugom mestu, jer se ne može pobeći od toga", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se bankama striktno zabranilo otuđivanje nenaplativih potraživanja, "lakše bi se raščistili dužničko-poverilački odnosi i sprečila mogućnost korupcije i raznih manipulacija preko niza radnji koje su ovde moguće prilikom procene hipoteke ili prodaje".
Đukić je kazao i da treba promeniti upravljačku strukturu Centralne banke u kojoj, prema njegovom mišljenju, treba da postoji samo jedan organ odlučivanja – Monetarni savet, koji bi imao šest članova, i
predsednik, kao prvog među jednakima.
"Sada postoje tri organa upravljanja – guverner, zatim Izvršni odbor sa četiri člana i Savet guvernera koji ima pet članova. To je neefikasno i nije u skladu sa praksom zemalja koje su postale članice EU", istakao je Đukić za Ekonometar.
