Refinasiranje ne rešava dug
Refinansiranje postojećih zajmova novim kreditima teško da može da bude izlaz za dugove, što zbog prezaduženosti, jer banke nisu "popustile" limite za iznos maksimalne rate, koja uglavnom ide do 40 odsto od plate, što zbog visokih kamatnih stopa na nove kredite, koje idu preko 20 odsto.
U mnogim bankama isti kredit može da se refinansira više puta, dok nekolicina dozvoljava da se problematičan kredit kod njih refinansira samo jednom, pišu Novosti.
Pored kredita, moguće je refinansirati i zajam po kreditnim karticama i dozvoljenom minusu. Refinansiranjem, klijent može da dobije grejs period, produži rok otplate ili spoji više zaduženja u jedno, čime snižava mesečni iznos potreban za servisiranje obaveza prema banci.
Zvanično, oko 130.000 građana kasni duže od 90 dana s namirivanjem svojih dugova. Iako je to veliki broj, nivo ukupnog zaduženja, iz ugla banke je mali i bankarima ne predstavlja veliki problem u ukupnom dugu, koji iznosi 591 milijardu dinara. Naročito u poređenju sa privredom, koja duguje trostruko više i značajno kasni sa otplatama.
Pozajmiti isti iznos novca, pod istim uslovima, ali na duži rok, rešenje je kome često pribegavaju klijenti prilikom refinansiranja zajma. Na taj način smanjuje se mesečna rata, ali se povećava ukupan iznos koji se izdvaja na ime kamate za ceo period otplate.
Problem, međutim, nastaje kod onih klijenata koji su već maksimalno zaduženi, na najduže rokove koje banka nudi. Tada može da se računa samo na reprogram duga, koji uključuje i grejs period, ali to je već odluka svake banke u skladu sa problemom konkretnog klijenta.
Kada je reč o ceni kredita za refinansiranje za stanovništvo, ona je uglavnom ista kao i kod običnih keš kredita. Za dinarske zajmove premašuje 20 odsto, dok su oni vezani za evro u proseku do 15 odsto.
