BIZNIS I POLITIKA: Gas sa mirisom politike
Iako je, nakon nedavnog boravka srpske državne delegacije u Moskvi, domaćoj javnosti još manje jasno kojim, bolje reći, čijim parama će se finansirati deonica gasovoda Južni tok kroz Srbiju, oba partnera u ovom poslu, i domaći Srbijagas i ruski Gasprom, tvrde za mesečnik BIZLife da pripreme teku po utvrđenom planu.
Štaviše, od Alekseja Milera, prvog čoveka Gasproma, moglo se čuti da radovi na ovom projektu kreću pre roka, već krajem ove godine, umesto januara 2014. kako je ranije dogovoreno. O potrebnih 1,7 milijardi evra, da bi gas potekao kroz Srbiju od Zaječara do Mađarske, ali i kracima ka Hrvatskoj i Republici Srpskoj, tek će da se razgovara.
Tokom boravka premijera Ivice Dačića i državne delegacije u Moskvi obelodanjeno je da su Rusi voljni da sami finansiraju ceo gasovod, a da će Srbija svoj deo da vraća kroz odricanje od tranzitne takse. To za BIZLife potvrđuju i u samom Gaspromu.
„Gasprom je zaista predložio da finansira izgradnju Južnog toka u Srbiji, što bi Srbija vratila kroz prihode od tranzitnih taksi. To pokazuje našu posvećenost ovom poslu i njegovoj implementaciji“, kažu u ovoj ruskoj kompaniji.
Ali, Dušan Bajatović, prvi čovek Srbijagasa, preduzeća koje je vlasnik 49 odsto kompanije Južni tok Srbija, osnovane u Švajcarskoj, za potrebe izgradnje i upravljanja budućim gasovodom, kaže za BIZLife da će finansiranje tek biti predmet razgovora na najvišem nivou između Gasproma i Srbijagasa i to već u narednim nedeljama. „Već smo uložili deo sredstava od oko 19 miliona, a za ovu godinu je planirano još oko 75 miliona evra. Da li će ovaj novac i biti angažovan sa naše strane zavisi i od konkretne ponude našeg partnera. Takođe, želimo da obezbedimo priliv od dividendi za Srbijagas u bilo kom scenariju“, kaže Bajatović.
Na pitanje odakle Srbijagasu novac da finansira svoj udeo u zajedničkom preduzeće, što je najmanje 800 miliona evra, Bajatović odgovara: „Posao je prema preliminarnim podacima iz studije opravdanosti vredan oko 1,7 milijardi evra. Sa kolegama iz Gasproma je dogovoreno da se do 30 odsto projekta finansira uplatom kapitala akcionara, a da minimum 70 odsto bude projektno finansiranje, odnosno, da se finansira kreditima koje će kasnije vraćati zajedničko preduzeće Južni tok Srbija iz poslovanja gasovoda. Mogu vam reći da postoji ogromno interesovanje ruskih ali i nemačkih, italijanskih, pa i američkih banaka za ovaj projekat. Velika je likvidnost banaka u Evropi, a malo je dobrih i pre svega sigurnih projekata kao što je Južni tok. Upravo iz toga razloga biti u Južnom toku je i stvar prestiža“, uveren je Bajatović.
Sa druge strane, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević nije takav optimista.
Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju magazina Bizlife
Foto: Beta
