CEFTA komentar – Bez dalje liberalizacije
Kada je Bosna i Hercegovina, a time i Republika Srpska, u novembru 2007. godine, ratifikovala Sporazum o izmeni i pristupanju Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini (CEFTA 2006) imala je za cilj ukidanje barijera i olakšavanje kretanja robe i usluga sa drugim zemljama potpisnicama Sporazuma. Prihvatanjem CEFTA 2006 Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, ujedno, opredelile su se za liberalizaciju tržišta robe i usluga, nadajući se uspešnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji u regionu, koja predstavlja bitan preduslov za približavanje Evropskoj uniji.
Jedna od zemalja potpisnica CEFTA 2006 je i Hrvatska, koja će od 1. jula 2013. godine, nakon što postane članica Evropske unije, prestati da bude članica CEFTA 2006, a čime će za nju prestati da važi postojeći Sporazum. Time će Hrvatska izgubiti povlašćeni carinski režim koji ima sa istim. Izvoz Bosne i Hercegovine u Republiku Hrvatsku, u odnosu na celokupan izvoz u zemlje CEFTA 2006, veoma je značajan i čini oko 47 odsto, dok ukupan uvoz Bosne i Hercegovine iz Hrvatske čini oko 57 odsto ukupnog uvoza iz zemalja CEFTA 2006. Ono što će biti problem za proizvođače iz Bosne i Hercegovine u razmeni sa Republikom Hrvatskom, nakon njenog pristupanja, jesu još uvek postojeće necarinske i tehničke barijere, koje se ogledaju u nemogućnosti izvoza proizvoda zbog nepostojanja akreditovanih laboratorija za ocenu uslaglašenosti proizvoda.
S obzirom na to da sporazum CEFTA 2006 daje veće koncesije od onih koje su zastupljene u postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ulaskom Republike Hrvatske u Evropsku uniju, proizvodi iz Hrvatske biće skuplji i manje konkurentni u odnosu na ostale proizvode poreklom iz zemalja članica CEFTA 2006. Ovo je, ujedno, i prilika kako za domaće proizvođače, tako i za ostale proizvođače iz zemalja članica CEFTA 2006, da povećaju svoje tržišno učešće na štetu proizvođača iz Republike Hrvatske. S druge strane, ova činjenica će prinuditi određeni broj kompanija iz Republike Hrvatske, da, u cilju zadržavanja svojih pozicija i dalje dostupnosti tržištima zemalja CEFTA, na kojima bi poslovali pod povoljnijim uslovima, svoju proizvodnju organizuju u istim, gde najveće šanse imaju Bosna i Hercegovina i Republika Srbija, zbog svog geografskog položaja. Dodatan razlog za preseljenje svoje proizvodnje u zemlje CEFTA, svakako je činjenica da hrvatske kompanije ostvareni gubitak usled manjeg plasmana u zemlje CEFTA teško mogu da kompenzuju povećanim plasmanom na tržištu Hrvatske i Evropske unije. To je i razlog što određene kompanije već proširuju ili se pripremaju da prošire svoje pogone koje imaju u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, dok određeni broj kompanija traži partnere za preseljenje svoje proizvodnje.
Bosna i Hercegovina nije spremna da dodatno liberalizuje svoje tržište i insistiraće se na zadržavanju postojećih carinskih opterećenja za uvoz definisanih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazumom su definisane vrste robe i proizvodnje koje bi Bosna i Hercegovina trebalo da razvije do ulaska u Evropsku uniju, kako se u budućnosti, u okruženju sa potpunom liberalizacijom i jakom konkurencijom, ne bi dogodio kolaps privrede Bosne i Hercegovine, a što je prihvaćeno i od Evropske unije. Davanje dodatnih koncesija znatno bi ugrozilo domaću proizvodnju, a naročito poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju. Trenutno se vode pregovori o potpisivanju Protokola uz privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske unije i Bosne i Hercegovine radi pristupanja Hrvatske u članstvo Evropske unije.
Maida Ibrišagić Hrstić, Ministar trgovine i turizma Republike Srpske
Foto: BIZLife
